Просветни гласник

622

Просветна Гласник

школа у Јужној Србији има округ битољски, а релативно — округ тетовски. У Црној Гори: аасолутно, округ никшићски; релативно, округ колашински. Што се тиче наставника, и ту има интересантних опажања: у Црној Гори је број учишеља преко седам пуша већи од броја учишељица; број учишеља у Јужној Србији је само два и по ауша већи од броја учишељица; у Војводини и предратној Србији се та два односа приближују један другом и проценат учитеља и учитељица износи: за предратну Србију 56-6 : 43*4, а у Војводини 57'2 : 42 8. Највећи проценат наставника који раде са једним разредом има Војводина (54-8%), што је очит знак да су просветне прилике у Војводини најсређеније. Одмах иза Војводине долази Јужна Србија, што на први поглед изгледа нелогично; али, кад се има у виду да су скоро све школе у Јужној Србији отваране последњих година са најпримитивнијим средствима и ради најосновнијих народних потреба, онда ће се разумети како то да проценат наставника који раде са једним разредом износи 49"3%. У предратној Србији и Црној Гори тај проценат је скороједнак, и он представља скоро непроменљиво стање школа у тим крајевима назад 15—20 година. Што се тиче наставника који раде са два, три, четири разреда, однос је овакав: са два разреда ради највише наставника у предратној Србији, а најмање у Јужној Србији; са шри разреда највише наставника ради у Јужној Србији, најмање у Војводини; са чешири разреда највише наставника ради у Црној Гори, а најмање у Јужној Србији, што такође служи као доказ да школе у Јужној Србији постоје тек од најновијег времена. Наставника без разреда било је највише у Јужној Србији, 12-9%, а најмање у предратној Србији, 2"4%. Овде има да се напомене да тако велики проценат наставника без разреда у Јужној Србији — а скоро исти толики и у Црној Гори (11 "3%) — долази отуд што су у наставнике без разреда урачунати и муслимански вероучитељи, који с1е ^асГо немају свога разреда, већ у настави помажу квалификованим учитељима предајући само верске предмете. У Војводини је број наставника без разреда већи од онога у предратној Србији, стога што има приличан број наставника који предају националне предмете у неколико одељења додељених наставницима Немцима или Мађарима. Број сшалних учишеља у предратној Србији и Црној Гори и Војводини износи приближно 4 / б °Д укупног броја, док у Јужној Србији тај број износи тек нешто преко 2 / 3 (69"4%). Број сталних учишељица подједнак је у Црној Гори и Војводини — око 85"5%; у предратној Србији, међутим, он се пење чак до 93"3%, што је знак да је правни положај учитељица у тој покрајини, у главном, регулисан, и да учитељице по квалификацијама одговарају законским прописима. Овде се намеће једна интересантна мисао: није ли проценат сталних учишеља у