Просветни гласник

Основне школе 1921—22 г.

621

тања и појмове „како ће нове зграде, као позориште и друге које се подижу у Љубљани, кварити и неморално утицати на поштене грађане и грађанке, и како ће све то ићи у корист ђаволу", а у Новој иисарији — у диалогу између ученика и учитеља — исмеја ученог књижевника, како овај ученику светује да не треба да пева баладе и романсе — туђе облике које је први Прешерн увео —, и како му се ученик захваљује на савету, обећавајући да ће у будуће певати о гусеницама, о томе како се најбоље обрађује кромпир, и како се мишеви лове... Тако Прешерн својом поезијом учини прелом у словеначким духовима, истаче пробуђеног Словенца, који самостално почиње да мисли, осећа, слободно говори што жели; себе изнесе на висину највећег песничког генија новога доба; уврсти себе у ред првих међу првима у породици југословенских песника, поста за Словенце оно што је Његош у Срба, што је Мажуранић у Хрвата — по речима Г. Павла Поповића —; поста највећи песник Словеначке, која почиње да се диже и буди. (Свршиће се) јован ј. бабић

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ, ЊИХОВИ НАСТАВНИЦИ И ЂАЦИ У СРБИЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И ВОЈВОДИНИ 1921—22 ГОДИНЕ (Крај) Из приказаних табела може се посматрати, како бројно стање, тако и процентуални однос школа, наставника и ђака у четири приказане покрајине. И док је број, на пр. мушких школа у Црној Гори и Јужној Србији прилично велики у уаоређењу са женским школама, у Србији, а нарочито у Војводини, тај је број знатно мањи, а однос готово једнак (у Војводини: 49°/ 0 мушких и 44% женских школа). То, наравно, долази отуд што многе школе у Црној Гори у Јужној Србији не посећују женска деца дорасла за школу, и ако шакве деце има. С обзиром на различитост школских закона који су доскора владали у појединим покрајинама, интересантно је подвући ову чињеницу: у Црној Гори у опште нема школа са пеш и шест разреда; у Јужној Србији је број тих школа већи но у предратној Србији — због тога, можда, што су те школе, за прилике у Јужној Србији, биле накнада за незнатан број средњих школа; а у Војводини проценат школа са пет и шест разреда већи је од онога са четири разреда. Одељења по појединим покрајинама ваља посматрати на основу материалне културе у појединим покрајинама. Јер, док у Црној Гори и Јужној Србији свака школа, просечно, има два одељења, у предратној Србији тај број се, незнатно, пење на 2*1, а у Војводини на три одељењаАисолушно највећи број школа у предратној Србији има округ пожаревачки, а релашивно — округ крајински. Апсолушно највећи број