Просветни гласник

628

Просветни Гласник

О КЊИЖЕВНОСТИ ...Замислите, у једној грандиозној слици, у помрчини векова, недогледне, хаотичне војске прошлих генерација, од искони до данашњега дана, џиновско гробље васколиког човечанства пробуђено и усталасано: све што су те милиарде душа осећале, патиле, волеле, сањале, тежиле, мислиле, „сви епизоди оне велелепне епопеје коју геније људски измишља од почетка историје човечанства", све се то налази сачувано у књижевности, непроцењивој ризници, неисцрпном завештању минулих векова. Човек дакле, потпун човек, са свим својим унутарњим и спољним животом, са свима својим боловима и радостима, са свима својим жељама и надама, са свима својим борбама и свим својим скупо плаћаним искуством, ту је верно насликан. И отуда за нас, који смо то исто што су били они, ништа не може бити занимљивије, и ништа корисније ни поучније, него да слушамо, кроз књиге, тај „глас оних који су далеко и који су умрли". Књиге нас чине наследницима умног живота прохујалих доба и, као какве огромне лађе, бродећи преко пространих океана векова, доносе нам, из најудаљенијих времена, најскупоценије благо : све искуство прошлости, обесмрћено у најтачнијим, најдубљим, најизабранијим мислима најбољих и највећих духова, ту је нагомилано и сачувано. Књижевности захваљујући, ми можемо призвати у своју скромну собу, као у њихово светилиште, сени највећих и најмудријих људи који су икада постојали, песнике, филозофе, државнике, историке, путописце и беседнике свију времена и свију земаља, и приморати их да разговарају са нама о најзанимљивијим стварима, дајући нам квинтесенцију свога духа и цвет свога разума: Цезара и Наполеона, да нам причају о својим ратним походима; Цицерона, Демостена и Босиеа, да пред нама просипају своју речитост; Сократа и Платона, да нам износе свој благи морал и своју здраву филозофију; Омира, Дантеа, Шекспира, Молиера, Гетеа, Виктора Ига, Толстоја, Његоша, да нас познаду, до најситнијих танчина, с тајнама људског срца; књижевности захваљујући, ни време, ни простор немају више за нас никаквих граница: историја је ту да нас одведе до најдубље прошлости и васкрсне нам најудаљенија доба, док нас, с друге стране, путничка и слична дела проводе око целог света, и одводе чак на друге светове, да нам, кроз очи песникове, даду живљу и потпунију идеју о предметима но да смо их својим очима видели. Нема мудријих и искуснијих учитеља, ни бољих пријатеља, но што су књиге. И каквих дивних учитеља: који нас уче забављајући нас; који нам стоје увек на услузи, неуморни, а ненаметљиви; „које призивамо и отпуштамо кад хоћемо ; који нам одговарају одмах, и беспрекорно тачно, на сва питања; који немају прута, и не грде нас ако смо незналице; и који не траже никакве награде за своје учење". И каквих ретких