Просветни гласник

Оцене и ГТрикази

645

У одјсеку „Именица" налазимо као примјере исте ријечи као и у њемачком издању (Зе гог , 1а гете; 1е ћа11, 1аћа11е; ГатЈ, Гагше; Гћб1е, Гћбгеззе). Иза тих именица.. које долазе у вези и с другим ријечима, стоје „Напомене", које су дословни пријевод њемачких „Ветегкип§еп". Само је овдје ондје наш човјек или нешто промијенио (аштаих мјесто сапаих; с1и раЈп, с1е Гајг мј. с!и ујп , с!е 1'еаи, с!е 1а ђјеге), или изоставио (1'аи1ге го1, стр. 8 њел1. изд.; пеп с!е и ^иеЈ^ие сћозе с!е, стр. 9; *ои! у значењу „читав", стр. 9; није превео „аће 8сћгеЉип§" говорећи о плур. х, стр. 7), или додао чега у њемачком издању нема (се!1е рјегге-сј, се! а1§1е-1а, стр. 5; „множина од аисип и пи1 јавља се ретко", стр. 7); или погрјешно додао (кад на пр. за агНс1е рагНШ каже: „То је други падеж одређенога члана", стр. 6). Тако је обрадио све врсте ријечи и оно нешто из синтаксе. Чини се да се Г. М. П-у журило када је „састављао" ову књижицу, те је многа мјеста криво схватио, погрешно превео или рђаво иадопунио. Тако, на стр. 13 у њемачком оригиналу читамо „0(1 ће155Нп §ето15беп ■уегћшсћт§;еп шсћ! зотеп^, бопсјегп и. а.: ћт! с!е ћмб (50 оћ), сотђјеп с!е ?018 (дае оИ)", а наш састављач то преводи, и не мислећи што ради: „Чесшо у извесним везама не значи боиуеп!, већ и: 1ап1 с1е 1о15, сотђјеп с1е 1оЈ5" (стр. 11). На стр. 13 код поређења прилога изоставио је: та!, р15, 1е р15. Не знам гдје је нашао за прилоге и онда додао ово: „У староме језику и у наречјима наилази се на знатан број облика на — егпеп!, које је Академија одбацила" (стр. 13). Говорећи о мјесту личних замјеница у реченици, измијенио је у примјерима неке глаголе (не све!): је раг1е, раг1е-је? у њем.: је 5и15„ 51115-је? рге1ег мј. раг1ег (стр. 16). Односне замјенице обрадио је нешто слободније, али зато како! Говори о „именичним" (!) и „придевним" (!) односним замјеницама; онда опет каже: „Иза предлога у односу на жива бића, али не и на личности, примењују се ови облици: 1 и 4 падеж: 1е^ие1, 1а^ие11е..." итд. (стр. 18). Што има ово да значи? Оригинал каже само „МЈсМрегзопеп", а то преводилац није разумео. Ко ће опет ово разумјети : „Он и он исши у смислу личне заменице не каже се 1е тете, већ само 1е, односно 1а, 1ез" (стр. 21)? Овако је превео њемачко: „Ша5 1т бтпе с1еб регббпћсћеп Ритог<:5, „ег, 51е, еб" 1т Оеи1бсћеп посћ апхи!:геНеп(1е „с1ег, сће, с1аб5е1ће" ћејбб! шсћ! 1е(б) тете(б), 5опс1егп ет!асћ И(б), еИе(б), 1о, 1а, 1еб" (стр. 21). То вриједи дакле само за њемачки језик, а не и за наш. Код „бројева" (стр. 21—23) означио је и изговор (у оригиналу тога нема), и то скроз незграпно и некоректно. На стр. 25 под §): „Прост број ип..." треба ово ип брисати, јер се иначе реченица не разумије. Као примјере за конјугацију глагола на -ег, Г. М. П. узео је рог1ег и гез!ег (стр. 28 и 29) мј. раг1ег и 1отћег у њемачком издању. Исто