Просветни гласник

Оцене и Прикази

647

Код рекције глагола налазимо исте глаголе као у њемачком издању, само је случајно изоставио 1гш1:ег и тепасег (стр. 70). Код раг1. ргез. и §егоп(1. (стр. 76) сасвим је противно растумачио разлику у значењу између: Је уоиз за1ие еп зог^ап! с1е 1'есо1е и Је уоиз ај 8а1ие 5ог1ап1 де 1'есо1е. У њемачком је добро. На стр. 78 код инфинитива као примјер за тИшШ као субјект наводи реченицу: Спнге е! {аке зоп! (1еих, мјесто 01ге е( 1ајге зоп! с!еих: ово нешто значи, а његово је несмисао. У опће, Г. М. П. више пута као да хоће да замете траг својему извору, па мијења примјере. То видимо и на примјерима у употребљавању тсНс. и зиђјопс!. У њемачком имамо ове реченице: ^'ехр1ога!еиг №пбеп п'а раз реп и Оп сгаЈп! ^ие Гехр1ога1еиг Апс1гее (п')аИ реп (стр. 56). То је сасвим коректно. Међутим, Г. М. П. има ове двије реченице: 1,.е пауј§а!еиг Соок а ехр1оге 1'ОсеапЈе и Оп сгоИ ^ие 1е пауј§а1еиг Соок аЛ ехр1оге ГОсеаше (стр. 84—85). Први његов примјер је добар, а други не ваља, јер иза сгојге долази зићјопс! само када је тај глагол у негативном или упитном облику. На стр. 86 има примјер: У1уе 1е сЗис! мјесто У1уе Гетрегеиг! У изразу: С}и' а се1а... изоставио је Иеппе. — „Ое1ић15аи88егип§;еп" преводи са „изрази сажаљевања" (а то могу бити и изрази весеља, чуђења и страха). Мјесто а Геро^ие с1е Гоихз XIV каже а Геро^ие сЗе Ооисћап (стр. 88). Мјесто: Геб јоп§1еигб гескајеп! 1еигб роешез, вели: 1^еб јоп§1еигз аПахеп! сћап1ег 1еигб роетеб (стр. 89), а то не ваља, јер 1ез роетеб могу се само гесИег. И у реченици: Рјегге 1-ег па^ш! а Ве1§гас1е еп 1846 (стр. 89) није могао бити оригиналан, него је годину рођењ? (мјесто 1844) извадио ваљада из РеШ 1агоиззе-а. На крају њемачког издања налазимо неке бЈтрНћсаИопб и 1о1егапсеб у француском правопису. То у нашем издању није преведено. Ето, тако изгледа та крашка француска грамашика, која је, осим тога, пуна штампарских погрешака. Видећи ту књижицу у рукама ђака и других особа — а згодна је ради својега малога формата, те се може ставити у џеп и носити на шетњу и путовања — заинтересовао сам се за њу. Одмах ми се учинила некако познатом по облику и по садржини, и тражећи нашао сам јој извор. Зашто је Г. М. П. затајио оригинал, не знам. Могао је граматику с њемачкога лијепо и тачно превести без сваких промјена и додатака, и казати да је пријевод, и ми бисмо добили добру књигу. Овако је начинио двоструко дело: прво, починио је плагиат, и друго, дао је рђаву књигу. Ово сам морао написати највише ради овога другога. Д-Р КОСТА ДРАГАНИЋ