Просветни гласник

650

Просветни Гласник

читати на часу са својим ученицима, који су само две године учили немачки језик. Домаћа лектира стоји му увек на расположењу да задовољи жељу за сазнањем својих будних и напредних ученика. Писање ваљаних уџбеника је тежак посао. Поред знања и савесности, потребно је имати нарочитог дара. Сасгављање антологија је још теже подузеће. Поред широког знања потребан је и сигуран укус. Ми сматрамо да би Г.Г. Тривунац и Кангрга учинили велику услугу школи, унапређењу наше књижевности и познавању немачке књижевности код нас, када би се дали на посао да израде опсежну збирку немачке одабране прозе, као и антологију немачког песништва. Ово је у толико потребније што је до немачких књига данас тако тешко доћи, и што у немачком издању не постоје, бар колико је нама познато, такве збирке које би потпуно задовољавале. велибор јонић Основи Теорије Сазнања од Д-ра Бранислава Петронијевића. — „Напредак", Београд. За критичко излагање сложене глосеолошке конструкције коју Петронијевић даје у својим Основима Теорије Сазнања, наоружан богатим знањем филозофске литературе и снагом логичке аргументације, није довољан један кратак приказ. Ми ћемо се с тога ограничити у главном на резимирање садржине овог дела, и то што је могуће више пишчевим речима. Оснобна заблуда емпиризма, рационализма, номинализма и критицизма — прагматистичка теорија сазнања није изложена у овом уџбенику — јесте тврђење да у искуству постоје само случајне истине, да нема у њему факата који имају карактер логички нужних истина. Та заблуда долази од неразликовања унутрашњег од спољашњег искуства, сукцесивног од моментаног искуства, и најзад, од неразликовања простих од сложених искуствених чињеница. Две су тезе на којима Петронијевић заснива своју емпириорационалистичку теорију сазнања, која, по њему, има своје почетке у Хјуму, а коју он систематски развија: 1) строга разлика између чињеница непосредног и чињеница посредног искуства и 2) разлика између простих и сложених чињеница у непосредном искуству. Прва разлика је утврђена у нрвом одељку који испитује непосредно дато као полазну тачку теорије сазнања. Обарањем позитивизма, — који писац назива наивним реализмом, — који објективира непосредно дате осећаје, писац доказује да је једино тачно гледиште о свести идеализам, и то објективни идеализам који признаје субјективитет свих психичких појава, али и њихов апсолутни реалитет. Пошто је доказао да је свест субјективна и ствар по себи, Петронијевић, у првом одељку другог дела, који третира проблеме теорије сазнања, најпре решава проблем свести у прошлости, тј. проблем времена трансценденције, изводећи представу времена бројањем из акта промене, перманентних садржаја и перманентног субјекта; затим прелази