Просветни гласник

Народна песма

663

сије затражио у Господа да му покаже славу своју, Господ му је одговорио: 19. Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: „Господ пред тобом". Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим. 20. И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив. 21. И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену. 22. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. 23. По том ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети. Свакако, иза завесе постоји нешто. Само зато што су инструменти нашег сазнавања и доживљавања омеђени, зато што је наш ум, поред све своје сазнавалачке страсти, детерминисан, не можемо рећи да ничега нема иза тајних врата. Не преостаје ништа друго до осећање скрушености пред великом тајном живота и бића. И ту почиње религиозно осећање. Рикерг, дубоки интерпретатор природе, изразио је то лепо овим стиховима: Ет Уогћап§ ћап§1 уогт НеШ§1ите, ОезИск!: тЛ ђип1:еп ЕИШегп Уоп Тјег ишЈ Р{1апге, 51егп ип<3 В1ите, Бје ОоМез Огоззе зсћЈШегп. Бје АпЈасћ! кшее!: апгићекп Уог Јјезеп гејсћеп Ра11:еп, ЕЈп ЕЈсћ1б1гаћ1 ћјп(:ег с1еп Таре1:еп УегкЈаге! сИе Сјеб1а11еп. 1сћ пеј§е тјсћ ги Ие{б1ет баите, 1Јпс1 кибб' 1ћп пиг тИ Већеп; Мјг ЈаШ: пјсћ! ејп јт кићпб(:еп Тгаите Беп Уогћап^ вде§гићећеп. Ј ) Бога-Ирироду не можемо сазнати као ствар рег 8е, него само као појаву, као феномен. Ту је мисао развио Кант у своме делу Критика чистога ума. По његовој филозофији, ствари не сазнајемо какве су по себи, ап 51сћ, рег зе, него само како се нашем гносеолошком инструменту јављају, дакле не апсолутно, него релативно. Оно основно чиме се карактерише наша психогносеолошка моћ, то је феномен, а не нумен. „Апсолутни нумен прасупстанцију — немогућно је открити, јер у Ј ) \Уегке (31и11§аг1, Со11а), В(1. III, 8. 211. — Завеса виси пред светилиштем, извезена шареним сликама — животиња и биља, звезда и цвећа, — који Божју величину представљају. — Побожност клечи и моли се — пред тим богатим борама; — зрак светлости иза завесе — обасјава та обличја. — Ја сам се сагао до најнижег руба — и љубим га само с трепетом; — мени ни у наЈсмелиЈем сну не пада на памет — да завесу подигнем.