Просветни гласник

Народна песма

665

пред омима незаграђене перспективе бескрајних метаморфоза, бескрајне трансформације, бескрајне еволуције. Отуда, ако има какве филозофије, то може бити само филозофија развића, филозофија живота, филозофија будућности. Све досадање филозофије интересовале су се само за прошлост и за садашњост, а превидеше да је све само почетак, прелудиј, увођење. Права филозофија је она која увек нешто навештава и наговештава. Јер, све је у свемиру само почињање, спремање, увертира. Носећи у интенцији својој активне животне вредности, не само објективно него и субјективно фундиране, цела васељена лагано али незаустављиво стреми у будућност, која вазда остаје будућност, бескрајна задаћа, неограничена теза. И цела вечност није ништа друго до путовање у бескрајну будућност, јер, иначе, не би била никаква вечност. Она се не може научно докучити, али се може већ и на земљи интуитивно доживети, јер је живот њезин одсјај, њен земаљски облик, пројекција њена на видљиви свет. Тога је мишљења и \Уш<Је1ђап<1 теоретичар вредности: „Оје Еш§ке11: \*п11 шсћ1 егкапп!, 81е лллјП ег1ећ1; зет. Шепп кћ гшсћ аи{ сЈаз ђезЈппе, \уаз $ет зоН, адепп 1сћ с1еп геШоз §иШ§еп 2\уеск ги с!ет тејш§еп тасће, с1апп ћеће јсћ тјсћ етрог ићег с1Је ХУећ, сИе јсћ егкеппеп капп; с1апп з^еће јсћ, тШеп 1п с!ег 2е11:, с!осћ 1т 2еШозеп ип(ј Еда§еп" ( РгШиШеп, 4 АиИ, с. 320). Суштина ствари тб едуси, еззе, тај основни проблем метафизике, није ништа друго до непрестано рвање са задаћом: еззе ез! т Неп, еззе ез! т сопИпеп1е еуо1уепс1о, 1п а8бШие регНсЈепс!). Ситуација је таква као да се непрестано на пут спремамо и на станицу хитамо, као да вазда растанске речи изговарамо, и носимо путнички ковчег са животним вредностима у њему. Сви смо иушници, али свако под својом етикешом. Филозофија будућности је непрестано помицање перспективе напред, пењање на више видике, она вазда нове слике телескопом посматра; непрестано плови и наслућ/је да иза хоризонта има још нешто незнано што треба открити; непрестано се пење на гору и назире друге висове што их треба достићи. То је филозофија горе, висине; то је филозофија мора, ширине. Једина истинска филозофија. Праистина живота, пранумен, последња тајна створења, — увек је то остало недокучено. Остало као Босиљка девојка из Горе Јаворове, она горда удавача која је с презрењем одбијала насилне паше, некаваљерске филозофе. Пред неким својим избраницима, оснивачима мита, религија, и метафизика, знала је њена поносита лепота скинути свој непрозриви вео, али је светлост лепоте њене била тако силна да су је гледаоци, засењени том обилатом светлошћу, само тренутно могли нејасно сагледати, или су сагледали само један крај, и зато су њихове изјаве о тој лепоти сасвим тамне, незнатне, или, готово, никакве, а и то незнатно носи на себи сенку густог вела, одмакнутог са лица последње тајне, праве истине.