Просветни гласник

678

Прерадовић је у нашој литератури први и најпотпунији Србохрват у модерном смислу. Таковим га је створило његово порекло и његов даљи живот. Његово православно порекло, па насилно покатоличавање у раној младости, у вези са доцнијим животним условима и приликама, учинило је да он није одвајао Српство и Хрватство, сматрајући их као два дела једне целине. У Прерадовићеву животу и судбини лежи основа и његову верском либерализму и његову српско-хрватском национализму, а за обеје нам даје најлепши доказ у песми Патријарху Ј. Ра/ачићу (и ова је песма пореклом из задњега периода Прерадовићеве поезије; није ушла у антологију). Томе своме српско-хрватском национализму остао је Прерадовић веран и доследан у својој поезији од почетка до краја, и све песме у којима долази до израза његово хрватско или српско родољубље имају се сматрати као песме родољубне у ужем. тј. југословенском смислу. Али Прерадовић има родољубних песама и у ширем смислу, и оне су плод културно-политичких идеја његова времена. Не упуштајући се даље у анализу Пр^радовићеве родољубиве поезије, констатоваћу само да је и тим песмама са ширим и најширим словенским родољубљем донекле основа у песникову српско-хрватском родољубљу, наиме у преброђењу верске разлике, као што су опет словенске културно-политичке идеје са своје стране имале утицаја на песниково буђење, његов повратак из туђинства, те ступање у народно коло. Уз то је занимљива чињеница да су словенске културно-политичке идеје заступљене више у првом него ли у другом периоду Прерадовићеве поезије, и година 1860 је крајња граница у којој ове идеје долазе до чистога израза. Тако нпр. у песми Роду о језику долази до израза културно-политичка идеја : један језик од Јадранског до Црнога мора. После год. 1860 песме са ширим словенским родољубљем, у колико их у опште има, потпадају под зависност од песникових религиозно-филозофских идеја. Међутим, строго родољубна поезија Прерадовићева баш је у пуном јеку у другом периоду, и, у главном, одбија од себе утицај религиозно-филозофских идеја песникових. Најзад, песниковим животом објашњавају се лепо његови филозофски и религиозни назори, које је он током живота стицао и који налазе потврда у његовој поезији. Уредник је на њих обратио нарочиту пажњу у уводу, где их је лепо и занимљиво оцртао. С њим се не могу сложити само у томе што он у другом периоду види само ту врсту поезије, или се бар труди да сву поезију тога одсека доведе у зависност од тих песникових назора. Томе се, како смо видели, родољубна поезија у ужем смислу јако противи, те о некоме „слому народно-родољубне романтике песника путника, његових идеала и читава назора о свету и животу" не може бити речи. Једну брану продирању религиозно-филозофских назора песникових у његову поезију постављала је и сама уметничка природа Пре-