Просветни гласник
1
684 Просветни Гласник
да у посебности појава посредује схватање опште законитости духовног живота и културног развитка. Тако ће нпр. васпитна настава, из утврђене наклоности духа у језику за отклањањем непотребне неједнакости суседних самогласника или сугласника (преобраћањем, изједначавањем, сажимањем и избацивањем полугласника и пуногласника), указати на општу наклоносш духа ка либерализму, која се показује у отклањању или ублажавању социалних, интелектуалних и моралних разлика међу редовима друштвеним. Аналогијама ће се, даље, утврдити и наклоност духа ка анархији, ка претераној слободи, која се код језика показује у неправилним заменама и погрешним претурањима гласова и читавих делова речи, у ћудљивим заменама почетних и завршних гласова и слогова, у пренагљеним скоковима, или у таквој измени корена и основе којом се растурају групе речи, па у бесциљно учињеним разликама код облика, у кидању веза међу облицима, и др. Ова „куга гласовне корупције" наступа, по учењу науке о језику, у приликама обичнога говора, када један сугласник из једне речи несташно западне у другу реч, као у немачком: ће§1еНеп — §ећ1еНеп, 2ашп ипс! КеЛ — Каиш ипс! 2еИ, или у српском: онде, ноде, одне; овде-воде, водне; један мах — једамна; једанпут — једампут. Шта више, може се чути и раздвојен предметак у суперлативу: „Нај — у селу — бољи газда". Исто тако може се запазити наклоност духа ка реакционарству , било тиме што се упрошћују облици речи, што подсећа на примитивну упрошћеност језика, или тиме што се задржавају неки застарели облици и прастари изрази, или што се врши понављање истог сугласника у једној реченици, као што је: РгЉ Гпбб! 1пбсће РЈбсће, Петар пече печеницу... Ко покупи пеп'о'). Језиковна настава схватање законитости може посредовати у пуној егзактности историјско-филолошких сазнања. Тако се и један од најопштијих закона духовног живота и културног развитка, закон о контрасту, може апстраховати из „минималних супротних тенденција у говору, које имају за последицу да се језику стално на једној страни додаје, а на другој одузима". У животу језика „покрет иде тако да увек један део излази испред, а други заостаје иза просечности, а све у незнатним разликама, тако да се ни међу индивидуама које тесно међусобно опште, никад не показује отворена противност" ' 2 ). Закон контраста може се у његовој важности показати и на посебним конкретним примерима код промена у језику, као што је изједначавање сугласника ио звучности. А да се дође до сазнања и разумевања тога закона, на овоме примеру, није довољно само показати однос у паровима муклих и гласних сугласника, него је потребно, при том, поставити и питање: зашто бива то изједначавање само код неких утврђених парњака, а не код
') Види: ШипсИ, Уо1кегрзусћо1о§1е. В<1 II, с. 390. Раи1из, ОгипАгп&е с1ег <;егтагизсћеп РћИо1о$>1е. 2. А-, I. ВсЈ, с. 309. Мах МпИег, наведено дело, I Вс1., с. 49.
2 ) Раи1, наведено дело, стр. 55,