Просветни гласник

Језик у вишој служби васпитања

683

може се правдати само с погледом на обичне циљеве, методе и резултате данашњег учења језика, али не и с погледом на необични васпитни значај који језиковна настава може имати, када се она покаже као насшава проблема, као средство којим се посредују сазнања више врсте. У овом случају, „нема гране у култури при којој би се услови развитка с толико егзактности могли познати као при језику, и по томе нема науке о култури чија би се метода могла довести до толиког степена усавршености као што је наука о језику" 1 ). Јер, као што језик стоји у темељу свега културног развитка, тако наука о језику мора стајати у темељу науке о култури и у темељу филозофије о култури. Тако и језиковна настава мора стајати у темељу образовања културнога духа. Отуда фундаментални значај језика и језиковне наставе крије се колико у језику као средству, које се показује у језиковним и идејним облицима културнога духа, толико — ако не и више — у језику као садржају принципа и закона, процеса и резултата у развитку културнога духа. Ово што је у садржини, стварно је васпитно вредније од онога што је у облику језика. С тога језиковна настава, као васпитна, у вишем смислу, може се показати само тако ако у учење језика унесе из науке проблеме чије решење посредује и допуњује сазнања о томе како духовне ствари иостају и мењају се. Оваква сазнања, несумњиво, не може посредовати обична описна граматика, него то може чинити историјска и филозофска, културно-историјска и упоредна граматика, која испитује како је и зашто што постало, под којим условима, по којим факторима, принципима, законима су се извршиле промене у језику, какве су потребе изазвале те промене и који су психолошки захтеви важили при томе. Једино метаоде ироблема, дакле, и код учења језика, могу показати виши васпитни значај који настава има за образовање духа ученичког. А какви то проблеми у настави језика могу бити, колико реалног значаја они могу имати за развитак духа, каква сазнања могу посредовати поставке и решења проблема у језиковној настави, то се најбоље може видети из принципа које ћемо ниже навести. Пре свега, на овакве примере упућују сазнања којима се испољују неке опште иошребе духа, као што су: потреба за изоловањем и удруживањем, замењивањем и задржавањем, за умногостручавањем и упрошћавањем, за одбацивањем свакога луксуза и тражењем олакшице, као што је и појава да је сваки језик стално заузет тиме да отклања све непотребне неједнакости, а да ипак при том врши цепање облика и да основне облике одржава 2 ). Према томе, језиковна настава, учећи у духу језиковне науке, на њеном вишем течају, може управо да предњачи у следовању општем задатку васпитања, који се постиже вишим сазнањима:

') Негтапп Раи1, РппарГеп Лег Зргасћ^еасћкМе, На11е, 1880, с. 6. 2 ) Раи1, наведено дело, с. 103, 126 и 131.