Просветни гласник

686

Просветни Гласник

тамног, супротност у јединству испољиља се развијањем тога двога, те се и у Св. Писму зато вели: „Бог је светлост и у њему нема таме". Према светло-тамном Богу Старога Завета истиче се од таме очишћени Бог Новог Завета. Као што је из корена Луи (с1уо, сЈуаг, сЈуапсћ) постало сИг (<1ег, сШг), тако у с1уи код санскрита има значење нечега што симболички представља двојаке принципе живота: дух који се дели у двоје, што означава светлост и таму, добро и зло. То првобитно јединство двојега доцније се дели, тако да Леуа у санскриту значи чисто сјајно биће и одговара само позитивном принципу живота: код индијских Цигана (1еуе1 значи Бог, код Грка и Римљана беосг, 2еиз, Иеиз, Јо \>13 '), ЈирИег (од с!уи = ји ра1ег). Отуда од (Ичит (сЈј \'1пиз, сИит, с!јуапа, сЈеЈапа) у нашем језику дан. Само Дан (као Бог) може показати што је добро, јер све добро преко-ноћ остаје скривено. И само Сунце, које даје живот, припада Дану. Преко-ноћ излазе зли дуси и чини се свака штета (поха, лат. штета). Преко-ноћ се врше и убиства {песо- аге, убити). Ноћ је лишена пуне светлости, а Бог Дан преко-ноћ лишен је свога белог покрова, те је тада „бели Дан" наг, гб, чему у санскриту одговара па§, у латинском пи(1из, у готском паск1, у немачком ђепа^еп. Отуда изрази: „Нема ништа под нагим Богом" и „Нема га под белим Богом". Тако се на супрот чисто сјајном бићу, нозитивном принципу живота, Богу Дану, истиче мрачно или полумрачно биће, негативан принцип живота, од светлости одвојена помрчина: асГеуа, аАуа, АуауаИ, (1уада1, дјпволђ , ђаво, 2 ) што, према дану, означава ноћ, староиндијски пакИћ, грчки гое, ушсгоо , латински пох, посИз, литавски пасИз, старословенски ноштв, немачки МасМ. Достављајући ученицима првобитно значење речи дух и ноћ, настава може ученичком сазнању посредовати основну истину свега живота и развитка: да свему дуализму у основи стоји једно мешовито биће, да је у дуализму дат монизам и у монизму дуализам, да развитком духа из једнога постаје двоје, или једно се претвара у своју противност. Тако од с1гић је посгало ас!гић, од Ауи — ас1уип, од с!еча — ас1еуа. Првобитно је с1гић, као и сИу, значило зао Дух. По том је тај појам еволуирао у

Ј ) Отуда: „Бого Јово"... -) Види: Р. Мах Ми11ег, В1е Шззепзс/шјЧ с!ег 8ргасће. II В<1., 1893, с. 339 534—536. — Нааомена. Уз ова савнања би се настава дотакла и неких имена, као, што су: Богдан, вероватније од Бог Дан, него од Богом дан, и Абоговпћ од Абог Небог. Поменули би се и неки стихови из лирске народне поезије, који се могу узети^ као врло далеки слаби рефлекси митолошког персонификовања и обожавања дана, као што су: „Иде јесен, иду благи данп ", и „А каква је, свет је клео, дан јој белн завндео ". С овим у везу могу се довести и стари називи дан& преко недеље, као у немачком: 8опп1а§ и Моп1а$, који су, свакојако, означавали Бога дневне светлости и Бога воћне светлости (месечине). Па би се и у речи впдјело из Св. Писма нашло упућивање на Бога светлости: „А суд је овај што видјело дође на свијет... А ко истину чини иде к видјелу" (по Јов., гл. 3, с. 19—21).