Просветни гласник

језик у вишој служби васпитања

687

добри Дух, на тај начин што се од мешовито зла и добра Духа одвајају супротности двојаког духовног бића, тако да се створио појам о једноме добром Духу, који је ипак зато задржао наклоност за преваром или обманом 1 ). Тај појам о двојству бића духа је развијала и грчка филозофија, код Хераклита, који вели: да свака ствар садржи супротне предикате, да је свака ствар средина између две супротности. По томе су дан и ноћ у бићу једно исто, као што су, по Хераклиту, „увек једно исто живот и смрт, бдење и спавање, младост и старост, јер се једно претвара у друго, а друго опет у прво". Супротности падају у једно, као што на периферији круга падају у једно почетак и крај 2 ). На ову идеју старе филозифије настава језика може указати и код етимолошког значења речи ноћ, која у индогерманском имену по^Г, по корену п%1 и оп§Г, а по основи опо§1, у грчком покИз, у староиндијском аШ-ћ, значи: помрчина, ноћ — светлост, зрак, управо значи сушон (Оипке!, Иасћ!, ЈЈсМ, 81гаћ1, Оашшегип§). Дакле, „ноћ" првобитно значи: светло и мрачно поА^ешано. Уз ту особеност духа у развитку језика, настава ће показати исту особину коју показује постајање свих ствари у свету, које се (по Хераклиту) непрестано мењају, те ће се утврдити у сазнању ученичком да дух, у своме развитку, као „вечито жива ватра", показује „способност за непрекидно трансформирање", показује нарочиту особеност да преобраћа значења речи или појмова у супротност према првобитности, на тај начин што се првобитно уједињено разједињује и ставља у идејну противност, тако да се првобитно скривене супротне тенденције развијају у отворене и чисте супротности, те се разликује пријатно и непријатно, зло и добро, истина и лаж, дан и ноћ, Бог и сатана. Али ипак зато и тако створене супротности и даље остају једне поред других, као једна виша животна потреба. Јер иза заблуде се често појављује истина, као што претерана тежња за истином води заблуди, и свуда се иза једног зла ствара неко добро, као што и сувишна доброта прелази у неко зло. Тако се и свака сувишна ревност показује лудост, као што и лудост (по Св. Писму) Бог претвори у премудрост, а премудрост у лудост. Тако се, развитком духа, реалност идеализује и идеализам реализује, а, у свету моралности, сила задобија правни облик и право лако прелази у насиље. И као што крајни ауторитет за своју супротност има крајњу слободу, брутална сила изазива брутални револт, тако анархија повлачи за собом реакцију. Кад се већ, као што се показало, реч и појам „Бог" тако многоструко узима у помоћ да се, у вези с тим, као и у вези с изразима и појмовима који с тим изразом и појмом стоје у вези (дух, дан, ноћ, ') Мах МиИег, н. Сп, с. 537— 543. 2 ) Види Мнсао 1922, чланак: Хераклнагова фнлозофија, с. 723.