Просветни гласник

690

Просветни Гласник

пружа нам глагол бунити, који још и данас у Македонији и украј Мораве значи: жагорити, разговарати о свему и свачему (ћаскати), викати (лармати); у Црној Гори значи викати за помоћ. Отуда подбуњивати значи: којекаквим наговорима, иередним говором или виком за помоћ уносити немир, неред, стварати забуну, узбуну и буну, а забуниши се значи своје мисли у неред довести, бунован значи с мислима у нереду после сна се појавити, бануши значи из небуха искрснути, од некуд наићи (бухнути, бунути у воду). У том смислу узету реч „бунити" настава ће довести у везу с оним што може навести из неког словенског етимолошког речника, да у руском диалекту дипо, бунишв, бунњ'шв (немачки: ћа11еп, Љбћпеп, ешеп (1итр!оп Топ уоп 81сћ §ећеп; ћгиНеп), бунчашд, дипИу (зиттеп, бсћшггеп), дипШ (егге§еп, аи{\У1§е1п, 1агтеп, тигте!п); ђип1 (бунт, буна, Випс1, Аићиг), дип1а, узбуна; рипШаИ, заверити се, удружити се') .У Црној Гори бунта означава дрвену маљицу за клепало. На ова сазнања надовезаће се рефлексија о некадањој постојбини Срба у М. Русији, и задржавању 'једног нарочитог значења речи „бунити" у јужном српском говору, где је језик са облицима и значењима речи најмање промене претрпео од досељења на Балканско Полуострво. Пратећи етимолошка значења неких за то нарочито подесних речи, у њима извршене везе и сродности у језицима, настава уводи ученике у духовни живот народа, а у своју садржину уноси и реална сазнања. Но зато мање животне и реалне садржине могу показивати примери образовања самих речи или гласова. А то с тога што се ту констатују извршене ситне промене облика, дакле промене које су извршене у прошлости, те су с тога, а и зато што су ситне, тешко запажљиве. Па како су то само облици без реалне садржине, то такве појаве и због тога могу ученике слабо интересовати. Тако нпр. посшанак а од &, самим својим правилом, показује толико животне садржине колико сама та промена може показати мале разлике у прелазима из полугласа 6 у глас а. А колико су те разлике незнатне може се још и данас у животу запазити тамо где се изговарају тако блиско да је врло тешко међу њима и ухватити неку разлику, као што се то може запазити у говору околине Књажевца" 2 ). Нешто ће се, при свему томе, унети живота, ако се у искуству ученика оживи изговор полугласа, и то не само на појединим речима, као дбн , мБгла, сбн , него ако се узму и неке песме у диалекшу са задржаним тим полугласом. још више ће се живота унети у наставу ако се закону тога претварања буду потражиле чињенице, као: у мешавини раса и у културним утицајима, у физиолошким и психолошким објашњењима. При том ће се животна садржина самога зачона допунити, ако се покаже и судбина

! ) Вг. Е. Вегпекег, 81ау1$сће$ е1ћуто1оц. Ц^огкгдисћ (1п<1о§егт. ВПо1.), 1Јс!. 2, с. 101. г ) В.: Ог. А. Белић, Из новнје лингвпсшике.