Просветни гласник

Језик у вишој служби васпитања

689

у језику, као и у математици, по себи и у себи, садрже само оно што се у њих метне, то и језиковна правила, исто као математичка, без унесених садржаја из живота духа у прошлости и садашњости, показују само формално-каузалне поставке, форме мишљења, које се у математици задржавају на бројевима, а у језику на речима или самим гласовима и нагласцима. Но не може се не напоменути да језиковни облици и сами собом у неколико показују духовни живот, јер они већ и као речи, које мењају своје облике и своја значења, нешто у животу обележавају и на садржину живота упућују. Али већ и по томе што више различних речи и облика могу једно исто обележавати, као што се једно исто може казати правилним и неправилним обликом, сам облик за себе, као такав, не везује се за садржину, него сама реч. А како речи често мењају своја значења, или како један предмет често пута мења и меша своје речи, или за једну реч и за један исти облик с разним нагласцима везују се различна закључења речи, то, како ова, тако облици њихови могу захтевати да се настава понегде задржи на тим нроменама и да потражи њихову генезу, да се запита: Од куда им је порекло и задобијено значење? А доводећи у везу речи сличних и јсднаких облика, различних значења, тражиће се објашњења о томе од куда су потекле сличности и разлике, изналазећи њихова првобитна значења и често пута страно порекло. Таква је нпр. реч 1<ћер од речи у Санскриту Шш§ћ = мусти, 6.исћИаг (ТосМег), што је значило : девојка која музе свету краву. Или, Римљани су прво место за прављење новца прозвали топеШ по оближњем храму Јипо МопеГа, а реч ресита првобитно значи размену стоке, а доцније, у колико је римска држава престајала бити земљорадничка, те је све више био размењиван новац место стоке, у толико је та реч добијала значење „новац". Тако реч иарламенат првобитно се односила на световне разговоре католичких калуђера, по томе на договоре властеле и кнежева, а данас означава законодавну радњу народнога представништва. У нашем језику држава је значила власт или област, било краљевску, било властеоску или власт приватних људи над земљом, а кад се мислило на саму државу, обично се говорило земља („земље господар", „господар српске земље и поморске"). Данас речи „држава" и „земља" разменом су измењале своја значења 1 ). Настава језика, дакле, може чинити претпоставке и без директне помоћи историјске језиковне науке, тражећи доказе за њихову истинигост или вероватност. Ако се у томе може помоћи каквим историјским или етимолошким речником, у толико по њу боље. Али ће и у том случају настава имати да изведе по неки свој закључак, или ће имати да у нарочитом правцу скрене ученичко мишљење. Такав један пример

1) Глас Срп. Краљ. Академије XXIV, 1891, с. 192, просвбтни глдснвк, н кн>., 11 е»., 1928.