Просветни гласник

Важност школских излета за основну наставу

701

размножавања, па карактерне особине и појаве уочавати; као и на однос према природи, животној средини и човеку, тражећи узроке појавама тада запаженим. Животне појаве код биљака не могу ученици директно посматрати, јер се оне бигно разликују од животних појава код животиња. Док се храњење код животиња може непосредно, чулима опазити, дотле се код биљака о овој радњи може закључити само из низа споредних појава. Данас, ма колико да је важно посматрање, ипак оно не може бити свуда заступљено, те ни ученици не могу видети онолико колико је потребно за правилно схватање живота у природи; већ се морају упутити да размишљају и логички суде на основи појава које су посматрали, а многе ствари мора им наставник просто саопштити. Како новија психологија, а према овој и савремена педагогика, највећу пажњу поклања разумевању, које базира на разликовању и сличавању посматранога са већ познатим, то је и овде неопходно разликовање и сличавање — поређење, — ради изналажења карактерних црта, општих заједничких одлика, итд. Но овде је као најглавније поређење живота јединке, њених животних појава и функција појединих органа у разна доба године, као и поређење њено са другом, која је имала сасма друге услове за живот. На овај начин могу ученици на конкрентим примерима схватити узроке животних појава, развијање органа и другог, између биљке којој је животна средина ставила све потребне услове за развитак, и друге, којој животна средина није ставила све услове за развитак, јер ће им увиђањем разлике услова за живот бити јасни узроци запажених појава. Како се у новије доба не захтева што више појединачнога знања о природним предметима и појавама, већ познавање природе као целине; и како се јединке не находе у природи изоловане, већ у извесном односу и зависности једна од друге и својих животних заједница — као органи једног општег организма природе — то се и њихове животне појаве, узроци ових, односно живот њихов, не може схватити ни довољно разумети без испитивања и упознавања тога односа и зависности њихове. Док физика све појаве своди на кретање материје, биолошке науке доказују да код животних појава има извесних закона који имају општу вредност, дотле Александар Хумболт с правом каже: „Природа је за онога који је разумно посматра јединство у множини". А тако исто и Росмеслер: „Целу земљу треба ученик да схвати као један организам". Упознати организам и схватити га правилно изучавањем појединих његових органа и њихових функција, без везе и односа са осталим његовим органима и функцијама који скупа и чине живот, као и не испитујући однос према целини, немогуће је, па према томе схватање природе као целине изучавањем самих јединака тако исто. Стога је Јунгеов захтев,