Просветни гласник

700

Просветни Гласник

трању наставник не сме ништа сам говорити, објашњавати, описивати, итд., што могу сами ученици учинити; јер би такав његов рад ишао на штету саморадње, коју код ученкка греба развијати. Ниједна настава није толико тесно скопчана са посматрањем колико природна, јер савремени педагози и природњаци теже да се посматра живот, не задовољавајући се спољашњим описом природних објеката и појава као што је то било у старије време. А посматрање правог живота може се извршити само у природи. Многи мисле да су природне науке предавали очигледно кад деци изнесу: пуњену птицу, отргнут цвет, ишчупану биљку, итд., и не помишљајући да све то није ни у пола очигледност. Посматрањем мртвих животиња, појединих биљних и животињских делова и органа без везе и односа са другим органима и њиховим функцијама, који скупа и чине живот; као и посматрањем јединке изоловане из њене животне средине, која једино објашњава развитак њених органа, њихове покрете и функције, не могу се изнаћи ни схватити узроци појава, њихови односи, извести закључци ни закони природни, који нису ништа друго до сталан однос који постоји између узрока и последице или факта и његовог узрока. „Мртва животиња", каже један педагог, „никада нема онолику вредност као жива; јер животињу не чини само облик, већ још и више начин како се она креће и живи". Дакле, при посматрању птице, поред облика и тела птичјег, ученици морају посматрати живу птицу у месту њеног живљења, чути њен глас, видети и чути лет, посматрати органе и њихове целисходне покрете и функције, уочавати све што је типично и карактеристично за ову, итд. При том треба сконцентрисати дечју пажњу да запазе однос јединке према природи и осталим члановима животне заједнице; као и на однос према човеку и узајамну зависност, тежећи увек изналажењу узрока појавама и упознавању природних закона. Не треба занемарити ни посматрање телесног облика, којим се често дају објаснити многе животне радње: брзо трчање, летење итд., али само облик, боја, итд. — ти спољашњи знаци — не смеју бити главно код природних наука. Па и поред описивања и посматрања појединих телесних делова, наставник мора упутити ученике на посматрање живота, који се огледа у живљењу, плођењу, развијању и угињавању; зависиост овога од земљишта, климе, хране и непријатеља, као и на то да запазе и увиде корисност или штетност животиња за самог човека. И биљку треба посматрати у њеној животној средини, на месту где расте, видети какво јој је земљиште, каква околина, присутност светлости, влаге, топлоте и осталог што јој условљава правилан развитак и опстанак. Обратити нарочиту пажњу на оне биљне делове органе, — којима она видно манифестује живот, на трајање живота, начин