Просветни гласник

Важност школских излета за основну наставу

699

богати се све више и више, показујући „топлину осећаја и лиризам, који се данас јасно запажају у њиховој уметности и лепој књижевности". Словеначка није више роб немачке. Словеначки народ није више „болесник који устаје, а устати не можи". Словенци, данас слободни, дишу свој ваздух, и корачају у сусрет бољој будућности и сваком напретку. јован ј. бавиђ

ВАЖНОСТ ШКОЛСКИХ ИЗЛЕТА ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ (Крај) За ариродну насхпаву у основној школи — која треба да упозна ученике са правим животом у природи, са стварношћу коју треба разликовати од поезије, са светом какав постоји, и да развије интересовање за природом — потреба школских излета је неминовна. Географској настави, као што смо напред изнели, такође су потребни излети, али не тако чести као природној, јер прва пази на облик земљишта, висину итд., на релативно сталне ствари које се могу једном видети и јасно схватити, а друга на промене, развитак у природи, па је стога и потребно чешће посматрање. Код природне наставе, када се обавља у времену школских излета, наставник мора бити веома пажљив и необично обазрив, да се не изгуби на посматрању мање важних ствари, а важније запостави. Он мора претходно сам израдити план излета, изабрати место, разгледати, добро проучити све што ће са ученицима посматрати, ученике припремити за посматрање, па се тек кренути на излет. Наставник мора бити потпуно свестан шта хоће на излету да посматра и излетом да постигне; па према томе изабрати место и одредити време када се све то може видети на одређеном месту. Пред полазак треба ученицима саопштити циљ излета, да би се њихова пажња сконцентрисала на оно пјто се излетом хоће да постигне, нпр.: „Ићи ћемо тамо где има највише жаба"; или: „Учићемо о животињи која крекеће", итд. Али, пошто је природа око деце и у самој деци, то деца морају имати ма колико знања о природи и пре поласка у школу, нарочито сеоска деца, која су се непрестано кретала по природи. Знајући ово, наставник мора за време излета искористити њихово искуство, а све нејасне и непотпуне представе разјаснити и допунити. Упознати основицу духовног развитка дечјег и учврстити је, јесте врло важна ствар у настави. Са ученицима не треба никако ићи даље, док не добију толике духовне снаге да могу јасно схватити ново градиво. Па и при самом посматрању мора имати извесне поступности с обзиром на духовни развитак ученички. Посматрати треба прво оне јединке и животне заједнице које су психички најближе, тј. за децу најсхватљивије, па ићи даље за заједницама у кругу завичаја. При посма-