Просветни гласник

708

Просветни Гласник

дубље корена у души дечјој, а рђаве сасвим ишчезну, трудећи се и утичући на децу да у сваком даном моменту сама осуде своје другове код којих се појаве рђаве особине. Приликом излета упућивао сам ученике и да одиграју и коју слободну дечју игру, често са певањем, која би повољно утицала на њихов правилан и успешан телесни развитак. Том приликом успешно изводих моралне поуке, поправљах васпитање и будих многе врлине. Безброј пута даде ми се прилика да у игри, где се ученици увек показују онакви какви су, искорењујем многе рђаве особине; да их навикавам да претрпљени неуспех у игри сносе храбро и јуначки; да не клону духом и ако надјачани, већ да буду истрајни и да увиде да истрајност уроди плодом. Тежих да упутим ученике да у овој борби за време игре, која ће доцније у много које чему бити слична правој борби у животу, буду частољубиви и увек праведни. Давала ми се згодна прилика да их навикавам на стрпљење, прзштање увреда; да се у игри не служе нечасним средствима према противнику; да се брзо и паметно одлучују и да буду увек готови да ту одлуку и изврше. Ценећи рад као једно веома благородно средство за васпитање омладине, средство неопходно потребно нашој новој и младој држави, пониклој из лома костију и вреле крви најхрабријих синова имена Србинова; поред тога што сам помоћу саморадње у настави и лакших пољопривредних радова у школском врту и дворишту упућивао ученике на рад, тежио сам увек да приликом излета обиђем и посетим са децом за време рада: тежака на њиви, ливади, воћњаку, винограду; ковача у ковачници; воденичара у воденици, да их изближе упознам са радом тих привредника нашег друшта, те да им на тај начин омилим сваки поштен рад. У оваквим приликама увек сам деци показивао рационалније обрађивање земље, гајење и неговање стоке, калемљење и гајење воћа и винове лозе, потребу ђубрења, потребу рационалног подшумљавања голети и голих планинских страна, што они код многих привредника овога краја не могоше видети. Колико је важан рад деце у основној школи, истакао је Емерсон, који је рад деце у основној школи ценио више свега. Он каже да живот човечји није дело ума ни критике, већ енергије и рада. Радом се људи облагорођавају и васпитају, подижу морално и материално, долазе до благостања, ослобођавају се душевног ропства и стижу на висину културног човека. Рад потпомогнут правом народном просветом је врло моћан фактор који одлучује у међусобној, економској и националној борби. Све што је велико, све што називамо напретком и благостањем, производ је рада — каже Смајлс.