Просветни гласник

718

Просветни Гласник

говара савршенијој и приснијој интеграцији човека у земљу која чини географску основу његове отаџбине". Додајмо да је светковина дрвета врло раширена у Северној и Јужној Америци. Средње школе у Америци. — Средња школа се, у последње време, у Америци много развила. Како саопштава њу-јоршка Васиишна смошра (Е<јиса1шпа1 КеуЈеш), број ученика средњих школа увећао се за тридесет година, од 1890 до 1918, за710 од 100. Јавне средње школе (ћ1§ћ зсћоо1з) бројале су 1918 више од два милиона ученика и 85.000 професора. Доста је тешко да се да укупна идеја о овим школама, чија се организација разликује много у четрдесет осам америчких здружених држава. Као што је познато, у Америци не постоји никаква федерална школска администрација. До последњих година, средња настава састојала се у главном из четири године учења, од четрнаесте до осамнаесте; те четири године долазиле су после седам или осам година основне наставе. Али се сада види како се у Америци оцртава скоро општи покрет који тежи да измени сву школску организацију, бар што се тиче периоде која претходи ступању у вишу наставу. Између основне школе и праве средње школе уводи се нов степен, Јишог И1§ћ 8сћоо1. Систем 8-)-4 замењује се системом 6 —(— 3 —(— 3. У ствари, то је смањење времена које се даје основној настави и знатно увећање средњешколске периоде. То је, тако исто, имитација — свесна или не — талијанског система, који, као што смо то недавно саопштили у нашем листу, дели средњешколске студије на две периоде, свака од по три године. По америчком плану, Јитог Ш§ћ 5сћоо1 има за циљ да да ученику прилику да позна своје способности и студије које га интересују. Програм садржи разноврсне предмете међу којима ученик, под руководством својих наставника, може да бира оне који му се чине најпривлачнији. У Зешог Ш§ћ 5сћоо1, праве се специалисане групе ученика, и, у врло разноврсним програмима који се у тим школама примењују, има само три обавезна предмета: енглески, социологија и физичко васпитање. Слепи ирофесор. — Француски листови саопштавају да је Г. Бланшар, слепац од рођења, стар двадесет и пет година, положио недавно одлично државни професорски испит. Ево историје тога човека, како ју је он сам испричао једном новинару: „Ја се питам зашто они који имају несрећу да не виде не би могли да се користе онако исто потпуно као и остали доброчинствима јавне наставе. За њих су створили нарочите заводе; држе их издвојене; верујте ми да то само увећава њихову беду. „Ја сам очигледан доказ да слепац може да живи, без незгоде, с децом својих година. Рођен у Беглу, поред Бордоа, однегован од моје мајке и моје старије сестре који су умели да створе око мојих првих година атмосферу незаборавне нежности, ја сам, без икакве бриге о својој слабости, участвовао у играма дечака из суседства. Постао сам снажан и одважан, и нисам тако познао бојажљивост и страх од којих већином пате други слепци. „Пошто сам, у једном приватном заводу, узимао усмене лекције, ступио сам у основну школу у Бордоу. Мој отац имао је много муке око мога примања у школу. Ту сам нашао једног дивног учитеља,