Просветни гласник

6 е л е ш к е

710

Г. Бержеа, који ме је, да би ме могао подучавати, научио Брајовој методи. Тако сам завршио основну школу. „У то доба, моја породица се настанила у Паризу. Ја сам био примљен, као питомац, у колеж Ролен. Пошто сам положио матуру и две године слушао предавања на Сорбони, положио сам дипломски испит. Најзад, ове године, положивши професорски испит, био сам срећан да видим да су моји напори и напори мојих крунисани успехом. „Ја сам вам говорио, малочас, о мојој мајци и о мојој старијој сестри. Њима двема ја дугујем за велики део свога успеха. Оне су преписивале Брајовом азбуком све књиге које су ми биле потребне. У библиотеци „Удружења Валентина Хаја", која не броји мање од 125.000 свезака намењених слепцима, нашао сам тако исто многобројна дела која су ми требала. Научио сам да пишем на машини; искуцао сам своје задатке; предао сам их испитивачима. И ево целе моје историје." Школа и Друштво Народа. — Енглеска помаже Друштво Народа с највећом ревношћу. Лига за Друштво Народа развија тамо највећу активност, која се, као што је разумљиво, шири и на школе. Предавачи — саопштава Нова ера (Еге поиуеИе) — обраћају се често школским аудиториумима. Нарочита пажња се обраћа професорским удружењима; у извесним случајевима чак су се деца пуштала кући с часова да би се допустило наставницима да присуствују састанцима на којима се показивало да је Друштво Народа резултат историјске еволуције установа, и да је географија једна од наука најприкладнијих његовом духу, пошто тежи да нас потпуније упозна са страним земљама. Отуда се сада, у предавањима и у историјским уџбеницима, налази више лекција о Друштву Народа. Уверени да, „ако су деца за Друштво Народа, мало је важно шта ће други мислити о њему", директори Бироа за васпитање издају, за њих, брошуре у којима се налазе врло просте анегдоте, описи и детињска размишљања, у циљу да привикну њихове духове на схватање једног света где ће народи, у место да се раздиру, сарађивати заједнички, ради највећега добра сваког од њих. Немачки расиусти. — Школска година почињала је досада у Немачкој у два рока, о Ускрсу и у јесен, о Св. Михаилу. Деца су могла, по избору родитеља, почети школску годину у коме хоће од ова два рока. Међутим, недавно је једна одлука која важи за све немачке државе утврдила да ће у будуће почетак школског рада бити само о Ускрсу. Ево како су распоређени распусти за школску годину 1923-1924: Ускрс, од среде 28 марта до уторника 10априла: 12 дана. Духови, од петка 18 маја до среде 30 маја: 11 дана. Лешњи расиусш, од среде 4 јуна до петка 10 августа: 36 дана. Св. Михаило, од суботе 29 септембра до уторника 9 октобра: 9 дана. Божић, од петка 21 децембра до уторника 8 јануара: 17 дана. У свему, дакле, има 85 дана распуста, груписаних у неколико доста дугих распуста. Ова школска година завршиће се у петак 11 априла, пред почетак идућег ускршњег распуста.