Просветни гласник

Дечји мозак

731

ДЕЧЈИ МОЗАК У В О Д Да је сваком васгштачу неизоставно потребно темељно познавање дечје душе, то је чињеница о којој се данас не може дискутовати. Чудновато је само да се та проста и очевидна истина не прихвата онако срдачно и онако озбиљно како заслужује по својој важности за наставу и по свом замашају за васпитање у опште. Заиста, покрет за испитивање дечјег душевног живота јавио се тек у новије доба. Кроз дуга столећа дете се сматрало само као ниже и слабије биће, које се — зато што је ниже и слабије — може злостављати по ћефу свакога који је старији и јачи. Детиње цостојанство није постојало; детиња индивидуалност није се разумевала. У детету се није гледало нежно биће које се развија и спрема да буде човек и будући члан друштва, већ се у њему гледало убого досадно створење које греба што пре да стане на своје ноге како би се скинуло с туђег врага и одало свом послу и својој судбини. Ми данас знамо да је дете семе из којега имз да постане плод, и да ће тај плод бити онакав какво је семе из којега се развијао. Дете је дакле човек, схваћен у процесу развића; оно је отац човеку. Према томе, онај који се бави стварањем будућег човека, дакле родитељ, учитељ, васпитач, треба и мора да познаје објекат с којим оперише. А тај је објекат дете, односно дечја душа. Није, дакле, чудо што се свуда у свету, у свима културним земљама, јавио покрет који има искључиви задатак да ради на испитивању и упознавању душе малих људи. Тај је покрет нашао одјека и у нас, и пре више од једне деценије постало је и у нас „Друштво за дечју психологију", које је преко свога органа, Гласника Друштва за денју исихологију , предузело леп и племенит посао око формирања нове науке — науке о дечјој души. Друштво је, на жалосг, престало да егзистира, али оно ће се, нема сумње, пре или после ипак понова организовати. У сваком случају, познавање дечјег душевног живота постаје најважнији задатак сваког родитеља и сваког наставника. Ни у школи ни у кући не могу се деца и ђаци с успехом васпитавати и упућивати, ако се не познају закони по којима се њихов дух развија. Као што вртар мора да познаје живот биљака које негује, као што сточар мора познавати живот стоке коју гаји, тако и родитељи и наставници морају познавати живот, и телесни и душевни живот, деце коју обучавају и васпитавају. То је једна од првих погодаба за њихов успешан и солидан рад. Носилац целокупног душевног живота, како код човека тако и код детета и животиња, јесте мозак. Мозак је онај племенити орган у коме се одигравају разнолики процеси духовног рада. Следствено, студија структуре и стања мозга дечјег јесте увод у разумно познавање дечје