Просветни гласник

732

Просветни Гласник

душе, пошто је мозак физиолошки супстрат психичког живота. Тога ради, ми ћемо у редовима који следују бацити један општи поглед на мозак код деце, и то не само на нормалан мозак здраве деце, већ и на ненормалан мозак душевно болесне деце, и тиме направити увод за даљу студију и боље разумевање целокупног психичког живота дечјег. 1. НОРМАЛАН ДЕЧЈИ МОЗАК а) Састав дечјег мозга Мозак је, као што се зна, седиште свести. Кад он престане да функционише, онда и свест ишчезне. У опште говорећи, са смрћу мозга наступа и смрт душе. Природно је, дакле, да сваки онај који хоће да упозна душевну делатност било човека биле детета, треба претходно да упозна материално-физиолошку подлогу душину, тј. мозак и нерве. Још док је у материној утроби, дете има мозак. Само, тај ембриолошки мозак ни по чему не личи на мозак одраслог човека. Кад прођу четири недеље од тренутка зачећа, у зачетку се јавља једна мала цев која је стиснута на два места, тако да постану на њој три мехурића (везикуле). После кратког времена, у шестој недељи, од ова три мехурића постану још два нова, тако да се цев издели у пет мехурића. Види се, дакле, још у самом почетку како ће се мозак развијати тако да ће проста маса постајати све сложенија — првобитна проста мождана форма постајаће све компликованија. У седмој недељи, ова мождана цев, која је дотле била права, почне да се савија. У вези с тим, и мехурићи ночну да се трансформишу: од једног ће постати мали мозак, од другог две хемисфере великог мозга, од грећег продужна мождина, итд. На тај начин, процес развића мозга иде од једностав.ности ка вишеструкости: од првобитне мождане масе која је проста, тако да личи на рибљи мозак, постаје сложенија мождана маса, од прилике онаква каква се налази у птице, а потом се диференцира у још сложенију мождану масу, онакву каква се налази у сисавца, док најзад не добије компликовану форму мозга онаквог какав се види код највишег сисавца — код човска. Мозак код детета које се тек родило има већ свој облик, који у главном личи на облик човечјег мозга. Само, он још није развијен као мозак код човека: по величини мањи, он је и по тежини знатно лакши — тежак је око 400 грама. Ако се узме да је просечна тежина мозга у одраслога човека 1600 грама, онда значи да је мозак у новорођенчета четири пута мањи од човечјег мозга. Узму ли се у обзир мождане вијуге и мождана влакна, онда је и у томе разлика уочљива: новорођено дете има мало вијуга на површини свога мозга, па и те вијуге којих има, недовољно су изражене. И нервних влакана такође има мање, и, што је још знатније, она у почетку немају онај изолаторски омотач