Просветни гласник

Дечји мозак

733

који спречава мешање нервне струје разних влакана. Кад се зна да интелигенција ума у многоме зависи од величине мозга, затим од броја и величине његових вијуга, као и од броја нервних влакана која спајају нервне мождане ћелице, онда се по себи разуме да дете не може имати интелигенцију одраслога лица. Да би се интелигенција развила, нужно је да се мозак развије. И доиста, с временом, детињи мозак све се више развија, а свест све више јача: већ у првој години мозак доститне тежину од 900 грама, ау седмој години добије скоро пуну тежину; нервне ћелице се увећају, влакна се умноже и добију омотач, вијуге се јасније изражавају и такође умноже. Овај процес развијања, диференцирања, умножавања и комплицирања можданих елемената, траје кроз цео период ранога детињства. По Флексигу, неразв чјеност дечјег мозга може се доказати на један физиолошко-експерименталан начин. Једна прилично богата збирка дечјих мозгова које је Флексиг препарирао и испитивао, показује интересантну чињеницу да извесни центри мождане масе, кад се подвргну утицају неких хемијских супстанција, постану сасвим црни, док други центри остану еасвим бели. Центри који су обојени црно јесу развијени центри; они су способни за функцију одмах после рођења. Таквих развијених центара има врло мало непосредно после рођења: то су они делови нервно-мождане масе који регулишу нижи, вегетативни живот, као шго су: центар за укус, за мирис, за дисање и крвоток, донекле и центри за гледање и слушање. Највећи део мождане масе је бео. Тако, зона асоциационих центара, која по Флексигу представља средиште вишег духовног живота, код новорођенчета је сасвим неразвијена. Ти центри вишег духовног живота, који код детета по рођењу нису развијени, после хемијске реакције којој су били изложени, остали су бели. Са рашћењем и развијањем мозга, и величина црно обојених маса расте, пјто значи да се првобитно неразвијени мождани делови све више развијају. Овом процесу материалног можданог развића одговара процес психичког развића. У почетку, живот дечји ограничава се у главном на храњење и спавање, мировање и кретање. Органске радње: крвоток, дисање, варење, испуњују скоро сав живот малог бића. Душа почиње да се буди и развија поступно. Чула најпре прораде. Осећаји слуха долазе нешто доцније — око трећег месеца. Рефлексни покрети, као што су скуњљање и ширење зенице, затварање очних капака, кијање, кашљање итд., могу се констатовати такође још првих дана после рођења. У трећем или четвртом месецу, дете већ распознаје своју мајку или дадиљу. После годину дана почиње да изговара поједине слогове, а доцније и да комбинује просте фразе, итд. Види се дакле како се са развићем и диференцирањем можданих елемената развијају и диференцирају и душевне појаве. Те душевне појаве које се одигравају у де-