Просветни гласник

742

Просветни Гласник

коном о осигурању здравља, и у разним другим земљама осигурањем радничких организација, постигнуто је да је и доцније радно доба још доста добро заштићено, али ово се не да сравнити са заштитом школске организације. Школска хигиена у своме програму има у главном бригу о средини школског детета, дакле о школској згради, и бригу о самом школском детету. Ја нећу говорити много о школској -згради, јер ми се чини да и школска хигиена полако напушта то питање и све више обраћа пажњу самом школском детету. У осталом, скоро сва питања која се тичу идеалне школске зграде стоје још отворена. Велелепне, архитектонски савршене зграде које су у стању да приме 1000 и више ђака, преживљују се хигиенски, и ако ће архитектонски још дуго бити ремек-дело. Прибегава се што мањим зградама, као што су мале школске зграде на селу са 100—200 ђака. Овакве зграде лакше могу да одговоре захтевима школске хигиене. У хигиени школске зграде, питање школске учионице истиче се као најважније, пошто у њој дете има да проведе три четвртине школског доба. Велике учионице које се обично злоупотребљују примајући по 00—100 ученика, показале су се као непрактичне и шкодљиве и за ђака и за учитеља. Учитељ је малаксао, не могући се држати педагошких принципа да се сваком детету индивидуално посвети, а деца су малаксала гушећи се засићеном атмосфером. Покушава се да се овоме доскочи. Предлажу се мале учионице које ни у ком случају не могу да приме више од 25—30 ђака; на овај начин изилази се у сусрет и хигиени и педагогији. Питање вентилације, осветљења, грејања, још је увек отворено. Вентилација је савршена само кад су отворени прозори и зими, уз стално грејање. То, истина, није економски, али је идеално хигиенски. Питање грејања никако није могло да дође у равнотежу са вентилацијом, док се није застало на грејању при отвореним прозорима, које је скупо, али је добро. Вештачки и механички вентилатори су читава индустрија, они се померају од пода до тавана како то већ физички закони прописују, док се у последње време не намештају у висини дечјег дисања; јер, на крају, зашто да струја чистог ваздуха прође кроз читав стуб нечистог док дође до дечјег дисања? Хигиена седења школске деце и питање школске клупе још није решено дефинитивио. Сви разни типови школских клупа прежквљују се са хигиенског гледишта, још се само трпе засебне клупе по мери за сваког ђака, али и оне постају тако лаке и покретне да их сваки ђак може понети и изнети у слободну природу. Решење проблема школске клупе за рад у школској згради свакојако ће бити у скраћивању времена часовног рада, место 45 минута, на 25—30 минута. Квадратура простора и кубатура ваздуха креће се од 1 метра до 20 стопа на дете. Нарочито после проналазака Леонарда Хила, принцип свежбг ваздуха овладао је у хигиени, па се и у