Просветни гласник

48*

Народна песма

755

и после сваке.победе, све доле до Солуна. Ми сви добро видимо како је народни геније скинуо с Лазара златан оклоп и с Југовића гвоздене шлемове и заодео их одеждама као да су прави свеци. Цео Косовски Мит није више за нас ратничка епопеја, као што је Илијада, и Еда и Нибелуншка Песма, и песма о Карлу Великом. Косовски Мит изгубио је историјски карактер и претворио се у народну философију или религију. „Не пева се снага него идеја; по снази, Влах Алија јачи је од Страхиње, и Ђерђелез од Марка, и Мурат од Лазара. Цар Лазар директно се одриче војничке победе, за победу идејну, кад га о том пита свети Илија, громовник судбине. Његови војници иду у бој са светим нричешћем у срцу." (Помен Владимиру Гакинокићу.) Филозофија Косова, то је филозофија Мисли. Оно чиме нас Косово привлачи, то је једна голема филозофска позадина где се види борба Човекове Мисли, борба Духа, у којој увек учествујемо и у коју улазимо кроз борбу косовских јунака. И та позадина је оно што открива тајну живота и смрти. Она је према цару Лазару, царици Милици, Милошу, мајци Југовића, као живот човечанства према животу једнога човека, као сви догађаји васељене према једном догађају који се одиграо на дан Видовдан. Мисао Србинова у односу према афирмацији неограниченога, незаборављенога личног и народног живота, добива размере човечанске мисли у односу према вечности. Филозофија Косова, то је филозофија Човекове Мисли која хоће да утврди и да оправда своју егзистенцију у васељени. То је мисао вечности, не само наше него вечности у опште, коју држи непрестана измена живота и смрти. У последњој линији, Косово није ништа друго до израз дубоке носталгије за вечношћу и бескрајнош^у, оно је сан Платонов о идејама расцветан у српским планинама. У начину како је наш народ из смрти својих јунака испрео најкрупније символе живота, он је дао не само национално-етичко мишљење и осећање, него и метафизички поглед на тајну живота и смрти у опшге. На Косову, дакле, нису борци Лазар, Обилић, Топлица, Срђа, Косанчић, Страхиња, Југ Богдан, него борац је мисао, јунак је дух. Шта ли је Видовдан направио од нашега народа, а шта је наш народ направио од Видовдана? , Кад се говори о косовским јунацима, обично се говори о њиховом страдању, о њиховом јунаштву, и о њиховој јуначкој смрти. Овај пут, проматрајмо не њихов живот у односу према смрти, него њихову смрт у односу према животу. Обратимо пажњу не на њихову крв и болове, него на њихов осмех. Не заустављајмо се само на ономе на чему се историја обично зауставља. Додирујући психологију косовских јунака, Г. Чедомиљ Мијатовић наглашава историју њихових душа: „Историја кад хоће да говори о Милошу Обилићу не сме да покаже само на крваво