Просветни гласник

754

Просветни Гласник

ћицу где ћу бити срећан да те примим када те прилика нанесе да онуда пођеш." У сва три случаја, изражено је, на три начина, једно опште човечје осећање: непомућено потврђивање живота и вера у други живот, озарена ведрим расположењима. Како је ведра лепота тога последњег бесеђења, лепота тога предсмртног треперења јуначког и уметничког живота! С каквом неувелом јуначком жељом и с каквим отменим хумором одлазе у крај одакле повратка нема људи ти! Ништа им не смета, ни страх од смрти, да покажу лепоту последњег човеговања. Растају се са благом светлошћу дана, као лисје оно плаво о коме Сирано Роксани прича: Сотте еНев *отћеп1: Меп! Вапз се *гаје* 81 соиг! с1е 1а ћгапсће а 1а 1егге, Сотте е11ез зауеп!: теИге ипе ћеаи(:е с1егпјеге, та1§ге 1еиг (:еггеиг (1е роигг1г зиг 1е зо1, УеиЈеп! цие сеИе сћи(:е аК 1а §гасе сГип уо11 (Е. Коз(апс1: Сугапо с1е Вегџегас. Ас(е V, бсепе 5) Кад је Сократ, у Платоновом Федону, изаткао свој други доказ о бесмртности душе, наста шутња, а Симија и Кебет, пријатељи Сократови, стану се међу собом разговарати. Кад то види Сократ, позва их нека изнесу своју сумњу и покажу недостатке, ако хоће све добро да претресу. „Ми бисмо те питали, каже Симија, „али се бојимо, биће ти непријатно ради несреће твоје". „Зашто да будем несрећан ?" одговори Сократ. „Лабудови, кад осете да ће погинути, онда баш најлепше певају, али не што жале смрт своју, него зато јер унапред знају срећу у Хаду и јер се радују што ће отићи к богу своме Аполону, чије су слуге. А ја сам. мислим, негде и сам лабудовима друг по служби и истом богу посвећен, те нисам од господа бога слабије пророштвом обдарен него они, нити се теже растајем са светом. Зато говорите и питајте што вас је воља, док то допуштају једанаесторица атенска". Зар вам се не чини да и наши упоређеници, Секула, Микеланџело, Хокусаи, имају једнако предсмртно спокојство вере, па с лакоћом остављају живот овај и с лепотом одлазе на други свет ? Идемо даље. У оним етерно белим ликовима што промичу кроза спиритуалну, светитељску Косовску Легенду, наука наша досадања није видела носилаца једне дубоке метафизике, или једне високе религије. „Кроз целу нашу историју", каже Г. Пера Слепчевић, „осетили су и гуслари, а осећамо и ми, да иде ватрена струја неке месијске мисли, повијајући за собом целе генерације, и кршећи их, и претапајући, и дижући, и сагоревајући опет. Ми сви осећамо да наши Немањићи нису водили ратове низ маћедонску котлину само да шире земљу, него да кажу једну идеју човечанству. Они је нису можда довољно јасно видели ни сами, али су је слутили и зидали јој храмове на сваком повијарцу