Просветни гласник

Народна песма

757

га Соломун даде подићи а Хирам изведе, после Фидијине, Каликратове и Икгинове мраморне Акрополе божанске, највеличанственије музике линија архитектонских, после благородно миле Алхамбре исламске, па после оних страсно нрема небу испружених готских катедрала, тај храм представља архитектонско дело у. коме је унутрашњи живот једнога народа добио најсилнијега израза. Ту су, даље, Царски Сонети рано преминулога Милоша Видаковића, Србљак Мирка Королије, па Косовски божури Д. Ј. Филиповића. Ретко је који народ у свом духовном животу и у својој књижевној и другим уметностима био озарен тако бујном светлошћу једне Идеје као што је наш народ светлошћу Косова. Ја знам три још светлости које су тако обилату сенку бацале: Монотеизам у старих Јевреја, који је у њиховој кн.ижевносчи најживотворнији принцип; даље Митологију у старих Грка; и Будизам у јапанаца. Али, не само српској цркви и нашој уметности, него и свима нашим биткама и политичким акцијама, била је Видовданска Успомена чесма најидеалнијих побуда. Зато ће вечно бити животворна мисао Историје Југословена, мисао символисана царем Лазаром и косовским јунацима, који са господаром својим, Коленом Честитим, једнаку судбину поделише. Од себра до кнеза, сви се приволеше царству небеском, царству хероја правде. Увек ће постојати успомена на сјајно српско племство и српске војске које се нису мириле с ропством, него су, ведре главе и смела срца, пошле у неједнаку борбу с Турцима, с тврдом вером у смисао својих напора и цену својих жртава. Па како је тај догађај ушао у душу народну ? Један мудрац који нам, у пустињи душе, чаробном шипком отвара освежаване кладенце, један. драги путовођа коме се поверавамо да нас, у лутању свести, из долина мрака сигурном руком поведе на место ориентације, на висове најдрагоценијих сазнања, он, Маипсе Мае1ег1шск, чудесни маг најсуптилнијих интуиција, и раскошни Крез најинтимнијих душевних мудрости, даје ову амајлију од зала која на душу наваљују: ^огсе асНуе <1'ип еуепешеп! пе зе ћоиуе цие сЈапз 1а ташеге с1оп! оп епујза^е се! еуепетепћ Кеипјбзег сНх ћоттез ди1 сотте Раи1-Епи1е регскп! 1еигз с1еих Шб сЈапз Гћеиге 1а р!из сЈоисе с!е 1еиг У1е: усиз аигег сћх с1ои1еигз пе зе гебзетђ1егот пиПетепГ 1е таШеиг у1еп! еп поиз, тајз И п'у Гаћ ^ие се ^и'оп 1и1 огсЈоппе ае 1а1ге. 11 зете, И гауа§е, П тојббоппе, зе1оп Гогс1ге ^и'П а ^гоиуе Јпзсгћ зиг по1ге зеиП (Ха За&еззе е{ 1а ОезИпее, Хћ). И заиста, догађаји нису ни велики ни мали, ни слатки ни горки, ни животворни ни смртоносни, већ онакви како их прими наша душа. Кад Хомер види жену прељубницу, он од бола њенога мужа направи целу једну епопеју која векове надживљује.