Просветни гласник

778

литет самих наставника који својим духом одређују дух наставе (Кон) 1 ) Вредност наставника зависи, међутим, највећим делом од университетске спреме. Та спрема није довољна. Код нас су на университету полагали досад испит из теорије васпитања и методике само они студенти којима су то стручни предмети. Међу овим последњим има мало њих који живље учествују у дискусијама у педагошком семинару, који стварно раде. А без теоријске спреме, без дубљег улажења у васпитне теорије, нема еволуције у наставном раду. Колико има наставника који живе пуним животом, који сами изграђују свој живот, сами организују своје студије, чији живот и дело чине једну хармоничну целину ? Дубља студија васпитних дисциплина, заснованих на једној хуманистичкој филозофији, помогла би, нема сумње, једном учитељу да упозна самог себе, да изведе самодисциплину и своју моралност изрази у социалној акцији. Укаже ли се довољно пажње тој области научног испитивања, биће, у средњим школама, као и на университетима, много мање наставника без широкогрудости, без универсалне симпатије којом се одликују моралне природе. Па како ћемо развити теоријски интерес у поменутом, као и у другим правцима? Пре свега, мора се за то развијање искористити оно доба живота кад су снаге најобилније, кад су „способне да створе нове комбинације покрета, да се троше у покушајима, способне за селекцију и фиксирање" 2 )... То је доба младости, „доба најживљег примања и прерађивања, у коме живот добија свој трајни правац" 3 ). У фази физичке и духовне метаморфозе, фази пубертета, главни задатак васпитања је развити интелектуалне и социалне интересе толико да превладају у психичком животу младића над ниским нагонима и импулсима, који се такође у то време јављају у већој мери. Периода младићства се карактерише концентрацијом интереса на мали број предмета; често је један једини интерес доминантан као центар око кога гравитирају сва занимања, све мисли младог човека или девојке. Сексуални нагон, који тада избија свом снагом, може наћи израза у религиозној наклоности, пријатељству, страсти за животиње, култу уметности, филозофије, итд.)'» Према томе, васпитање мора у тој животној фази и да потпомаже природну еволуцију интереса, и да јача оне добре склоности којима се могу заменити рђаве тенденције. Стога је потребно да, бар у вишим разредима средње школе, буду наставници који се одликују интенсивним научним интересом, који представљају развијање личности, а не машине које лиферују готова знања ученицима; наставници који живе стваралачким животом, којим су жи-

') Ј. Соћп, Ое1з1 Лег Ешећип§, 1919, с. 275.

2 ) Вг. Рјегге Јапе!:, тесИсаИопз рзус/7о1о§1диез, 111, 1919, ст. 34.

3 ) Ј. Соћп, ор. сИ., с. 149. *) С1арагес1е, ор. сИ., ст. 541, 542, 544.