Просветни гласник

Просветни Гласник

асоциација синтеза 1 ), а памћење синтетичка активност 2 ), — читајући разне књиге о истом предмету, испитујући га са разних гледишта, посећујући различита места на којима се о њему воде разговори, размииЈљајући стално о њему, асоцирајући га за своје свакодневне доживљаје, своје нагоне чија инервација буди интересе који лако одржавају пажњу на том градиву 3 ). И, како његово одушевљење за науку има за последицу стварање симпатије између њега и ученика, то ће он ове последње упућивати на начин рада ког се придржавао и придржава, јер је уверен да ће само у том случају научне ствари формирати код њих чврсто повезану целину, систем, којим ће они моћи свагда располагати, јер ће бити у могућности да им приступе врло лако различитим путевима 4 ). Да би настава била стваралачка, ни предавања ни пропитивања градива не треба да имају исте форме ; морају се састојати и у посматрањима, експериментима у лабораторији, конструкцијама, шемама, резимирањима, дискусијама, систематским испитивањима околине при излетима, посматрањима у фабрикама и музејима: интелигенција, као општа духовна способност прилагођавања новим задацима и условима живота (Штери), развија се у толико више у колико су разноврснија средства којима се подстиче њена акција. Главни задатак наставе је, поред уливања знања васоитаницима, и развијање њиховог мишљења. Због тога не можемо спровести увек пет формалних ступњева Хербатовске школе; јер, као што тачно примећује Дун, метода хербатовска „сматра адисао као један случај у процесу стицања једног знања, у место да сматра стицање једног знања као прост један случај у процесу развијања мисли". Да би стечена знања могао искористити за јачање својих мислених снага, ученик у школи мора бити стављен у прилике у којима их може актуализирати, применити; те прилике су тзв. слободне вежбе у којима се знања понављају вазда под новим погодбама, времено се одвајају и квалитативно јаче разликују. Слободним духовним вежбањима развија се свесни, активни синтетички елемент и буди интерес који је, као јако осећање задовољства изазвано хармонијским спајањем нових утисака са старим представама (Ебитхаус), услов интервенције воље у току представа, интервенције која се показује, било у дисоциацији невољних спојева, било: у образовању нових асоциација (Хефдинг) 3 ). Интерес чине дубљим и трајнијим представни спојеви које он прати; целокупна духовна активност се организује у правцу изналажења нових извора духовних радости, нових открића, за којима се осећа све интенсивнија

') НбШш2, Ездшззе сГипе рзусћо1о^Ге, 1гас1. раг. РоИеуЈп, 1909, ст. 209. 1 ) Кеита.пп,Уог1езип^еп. III, 1914, ст. 106. 3 ) А. 81оћг, Рзус!го1оц1е, 1917, ст. 541. 4 ) Исп. XV. Јатев Рппаркз о/ Рзусћо1о§у, 1890, V. I. 659 и даље. '•>) НбНсНпд, ор. сН., ст. 417.