Просветни гласник, 01. 01. 1924., стр. 27

И. А. КРИЛОВ, РУСКИ ПИСАЦ БАСАНА ')

Басна је, као што је познато, стародревни облик књижевности. Творцем басне се сматра Грк Езоп, који је, по Херодотову тврђењу, живео у шестом веку пре Христа. Од старих класичних баснописаца спомињу се још грчки песник Бабрије из другог века после Христа, па онда, у широј публици боље познати, римски баснописац Федар. Једна особито лепа Бабријева басна, Јелен без срца, изашла је у преводу проф. В. Чајкановића, у Књижевном Гласнику. Федрове басне су популарније ; оне су на много места гимназијска лектира за латински језик. И Бабријеве и Федрове басне измакле су доста од Езопових, и по форми, и по живљем тону излагања, и по духовито нађеним детаљима. Али, после њих је басна стала, и таква каква дочекала средњи век, време када је ушла у све западно европске литературе, да би после из њих прешла и у литературе разних мањих, и књижевно мање напредних нација. Класични писци басана, такође и строги подражаваоци класицизма у басни — рецимо немачки песник Лесинг, који је, још и у 18. веку, исмевао Лафонтена — ■ радили су своје басне у стегнутој једноставној прози, у строгом класичном стиху, са сухим излагањем теме која као стрела брзо и право жури у наравоучење, у дидактику и поуку. Има и данас присталица те крајње, како кажу племените простоте у басни ; ти људи мање воле модерну, поетизовану, разним мотивима и детаљима обогаћену басну, басну која је често врста анегдоте, или уметничка мала прича. Ипак се басна сама собом развијала у том правцу. У новије доба, мислим пре свега на петнаести и шеснаести век, јављају се разни, мање више занимљиви и мање више оригинални писци басана код Немаца, Енглеза и Француза, али писци код којих се још не осећа поетска жица. Врхунац свој достиже модерна ба.сна у великом песнику-баснописцу Лафонтену, у седамнаестом веку код Француза, и у великом песнику-баснописцу Крилову, у осамнаестом, односно деветнаестом веку код Руса.

') Предавање, одржано 30 децембра 1923 на Народном Университету. ироовеиш гласник, 1 ов., 1924. 1