Просветни гласник

И. А. Крилов, руски писац басана

9

сили једној од које животиње имају респект, али никакав страх, духовито је подметнут респект од филозофа. Писац који тако јасно види свуд око себе лица и изразе, тако лако смаштава гтокрете и сцене, тај писац несумњиво мора имати јаких уметничких квалитета: прво, дубоко осећање природе у опште; затим велику љубав за створења која тако много и немо трпе, и која су гоњена и онда кад имају снагу да се бране; најзад, необичну особину да вегетативне и сенситивне душе животиња и биљака и разумне душе људи изједначује, меша и замењује, и наизменце ставља час човека над животињу, час животињу или биљку над човека. У томе је тајна и вештина Криловљева уметничког персонифицирања. Персонифицирања изводи Крилов на разне начине. Има басана где животиња не долази са својим природним карактером, него са наметнутим карактером човека. То су случајеви оштрих, сатиричких басана. Рецимо басна Сељак и пас, где је пас персонификација човека који предузима много послова, и још све такве послове у којима се не разуме. Басна та, као што ћете чути, персонифицира још и један особити, баш данас актуелни тип човека који, и ако ни један посао не уме урадити, за све неурађене послове уме плату примити: У сељака, богата економа, Газде врло великог домазлука, Најмио се пас: и кућу да чува, И хлеб да пече, И још и расадник да залива. — Није него још нешто — рећи ће читалац. — Хајде што ће кућу да чува, Али ко је видео да пси лебац пеку Или да расадник заливају? Али наш Гаров се прилшо свих послова, Записао се на три платна списка, И — њему дивно, а другима шта Бог да. Домаћин се међутим спремао на сајам, Отпутовао је, продао и пазарио, па се и вратио кући. Али кад се по кући осврнуо, пресело му све. Љут је као рис: Ни хлеба, ни расада, И још се увукли и лопови и покрали све што су нашли. Овамо Гарова: Шта је и како је било? А у Гарова за све готово оправдање. Хлеб није могао испећи јер је радио у расаднику; Расадник је пренебрегао јер га издадоше ноге Летећи око имања да се ко не увуче; А лопове зато није ухватио што је Баш тога часа отишао хлеб да пече. Има даље, обратно, случај персонификације где животиња задржава свој природни карактер. Ту је за писца басне прилика да истакне своју студију анималног света, и своје уметничко тумачење животињ-