Просветни гласник

И. А. Крилов, руски писац басана

15

што се од басне најмање може очекивати: снажан израз вере у добро, вере у свагдашњу победу добра над злим. То је највиши хитац до којега је басна, кроз Криловљево перо, добацила, највиши њен хитац како у смислу уметничке, тако и чисто моралне енергије. Завршујем реферат једном басном која ће то доказати. Басни је наслов Различак: Негде у честару, и пред вече, расцветани различак се одједаред Пресенетио, упола завенуо, И, обесивши главицу низ петељку, Чекао тужно да му дође крај. Жалобно и тихо је шаптао зефиру: — Ај, кад би што пре свануо дан, И. сунце опет осветлило поље, Можда би и мени још мало живота дало. — Ала си ти неки простак — прекиде га буба Која се ту негде мигољила. — Таман је сунцу брига Да гледа како ти растеш, И пази да ли ти венеш или цветаш. Буди уверен да оно нема за то ни времена ни воље. Кад би ти умео летети, и могао видети свет, Овако као ја, Ти би знао да живот и срећа шума и њива Заиста једино од сунца зависи, Да оно, заиста, топлотом својом огрева грдне храстове И кедре, И лепотом обилно украшава мирисне цветове. Само, ти цветови нису то што си ти: Њиховој красоти и вредности нема мере, Тако да је и самом времену тешко да дође да их коси. Док ти, нит' леп, нит' мирисан Ах, не буди сунцу својом муком досадан! Не машај се за оним што није према теби! Ћути и вени! Али, одскочило је међутим сунце, Гранула светлост по природи, По свету биљака се просули зраци, И бедни различак, завенуо у ноћи, Оживео је поново кад се небо отворило.

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ