Просветни гласник

Поздрав студентима Техничког Факултета

19

делатности и државне управе узимају људи с довољним и опширним познавањем услова техничке производње. Отуда је поред многих других инжењерских специалности створена још једна нова струка, управног инжењера. Из свега досад реченог види се да су дужности инжењера у јавном друштвеном животу велике и многоструке; на њиховим плећима лежи велика одговорност за духовни и материални напредак, чији су они главни чиниоци. Према томе и њихово делање не сме бити уско, занатлијско, без везе и обзира на широке потребе друштва, на његову физичку и моралну снагу, на његова духовна и материална средства. Да би инжењер могао у највећој мери и с најбољим успехом одговорити своме позиву, да би оправдао наде и очекивања која се на њега полажу, он не сме бити уски специалиста који би био у стању да само остварује туђе жеље и замисли; на против, он мора бити у , стању да сам оцени и увиди друштвену потребу, да у хармонији с културним и материалним стањем друштва, и с погледом на путеве и брзину његовог прогреса, узме сам инициативу и даје правац у саздавању и експлоатацији техничких објеката и у руковођењу свих друштвених и државних установа чија је задаћа произвођење духовних и материалних блага, Недовољно и непотпуно образовање инжењера у томе правцу било је, до сад, не само на штету њиховог угледа и положаја у друштву, него у исто време и од великог уштрба по њихово плодотворно делање на друштвеном прогресу. Тиме још није исцрпена листа радова у којима се појављује инжењерска делатност. Њихов рад није ограничен само на практично делање у стварању и експлоатацији добара и у разним гранама државне или друштвене управе. Дужност је инжењера да још раде на чистој и примењеној науци. Видели смо да је техничко делање инжењера основано на науци, и инжењери морају бити свесни да и те научне основе морају себи створити они сами. До последњих деценија прошлог столећа владала је заблуда да техника треба да се ограничи на рационалну примену научних резултата, добијених од људи и на местима где се негује чиста наука; тим људима, веровало се, треба и оставити бригу за разраду научних основа технике. Великим и тешким напорима, но зато с пуним успехом, техника је оборила ту заблуду, убедила се прво сама, па затим то очигледно доказала и другима, да она мора сопственим зубима јести свој хлеб, да она не може ићи у поводу за другим наукама, него да сама мора научно обрађивати све научне основе њене делатности. Тиме је она извојевала себи лепо место међу осталим наукама, поставши њиховим 2*