Просветни гласник

Положај Словена у Новој Европи

41

Пољској Мало-Руса и Руса и нешто Чеха и Словака; у Чехословачкој Мало-Руса и Пољака. У погледу унутрашње организације словенских народа, догодила се једна велика промена, специално у Русији. Царистичка Русија се претворила у републику, и то чак шта више у комунистичку републику. Чехословачка и Пољска су такође републике; једино су Србија (Југославија) и Бугарска монархије. Русија је и у териториалном погледу такође претрпела промене; пре рата је сачињавала 54.5% од целокупне површине Европе; данас она сачињава само 40.2%. Бугарска је такође мања но што је била пре рата. 2. — Често је пута речено, па се то чак и данас говори, да је овај рат био рат између словенског и германског света. Рат је отпочео због Србије, а био је такође управљен и против Русије од стране Немачке и Аустрије; ипак, одлучујући мотиви за ступање у рат Велике Британије, Америке, Италије, Румуније, Јапана и осталих. нису били из обзира према Словенима. Окупација Белгије од стране Немачке одлучила је Енглеску, а немачки начин вођења рата изазвао је одлуку Америке. Италија је, али не од почетка, ратовала против Аустрије; Румунији је главни циљ био остварење народног уједињења. Сасвим је немогуће рећи да је овај рат био такве природе да би се могао назвати ратом између Германа и Словена. Далеко је од тога и због факата што је Бугарска била са Немачком, а и оба друга народа, латински и тевтонски (англо-саксонски), узели су учешћа у рату против Немачке. Не само Словени, већ се цео свет осетио угроженим германском навалом, Словени по готову нису били вође, они нису били ни одлучујући фактори. Још је Хердер, а после њега Колар и остали, прорицао опадање Немачке и у опште тевтонских раса, предсказујући једну фазууздизања словенства. Може се узети да су словенски народи помоћу рата дошли до политичке независности и до могућности да се постепено развијају; али је сумњиво да ли се данашње развијање Русије, на пример, може у опште сматрата као напредак и да ли се, на против, може рећи да пораз Немачке значи један пад, финалну њенудекаденцију; може се најзад доказати да јој је данашњи војнички пораз био од користи, а у сваком случају, последице рата и његов целокупан значај тако су моментални за све народе који су у њему учествовали, да морамо поступати са Коларевим и Хердеровим прорицањима са великом критичком резервом. Значајан резултат рата био је тај што су се три велика царства срушила или преобразила — Русија, Прусо-Германска и Аустро-Угарска. Оно што је остало од Турске изменило се у истом правцу. Стари је режим пао у већем делу Европе. У географском погледу, та у основи апсолутистичка царства била су суседна, а представљала су већи део