Просветни гласник

42

Просветни Гласник

такозваног Истока, тј. Источне Европе и онога западнога дела Азије с којим од скоријег времена Европа ствара културну и политичку везу. Немачка, истина, највише припада западу, али су њене најисточније провиниије припадале Истоку и образовале су политичку целину са Аустријом (а често и с Турском). Падом апсолутистичких монархија ослободили су се, поред Словена, још и мали народи који се налазе између Немаца и Руса. Ја сам скоро скренуо пажњу на зону малих народа која се пружа од Северног мора на северу до Критског острва на југу. Европа се у политичком погледу, а великим делом и у културном, дели на три потпуно различита дела. На западу су пет великих народа и држава: Енглеска, Француска, Немачка, Италија и Шпанија, а само три мале државе — Португалија, Белгија и Холандија : три мала народа, које сачињавају португалски, холандски (и фламански) и разноврсни келтски и баски делови. На истоку пак имамо огромну руску територију, али између обеју група постоји читава серија малих народа (данас највећим делом и они сачињавају државе : Финска, Шведска, Норвешка, Данска, Естонија, Легонска, Литванија, Пољска, Чехо-Словачка, Румунија, Југославија, Грчка, Бугарска, Маџарска и Албанија. Шест од ових нација — Финска, Естонија, Летонска, Литванија, Пољска и Чехословачка, ослобођене су Великим Ратом, док су се Румунија, Југославија и Грчка знатно увећале.' Положај Украјине, Бело-Русије, а тачно говорећи и Литваније, није још дефинитиван. Лапонски елеменат у Скандинавији неизоставно захтева да се и сам подвргне том испитивању.) 4. — Што почињем свој преглед појединих словенских народа и држава са Чехо-Словачком, то је једино услед тога што сам боље упознат са овдашњим приликама него ли са приликама у другим словенским земљама. Шта више, опис прилика у Чехо-Словачкој олакшаће схватање прилика у осталим словенским земљама, пошто међу њима има много аналогије. Чехословачка представља оживелу првобитну чешку (и велико-моравску) државу. У почетку су Чеси били уједињени у једној држави са Словацима, али доцније, са доласком Маџара у стару Панонију, потпали су за векове под туђу власт. Чеси и Словаци су један народ и имају један језик. Чеси су били далеко слободнији од Словака да развију свој језик, и тако се десило да су ови последњи сачували свој стари дијалект, који употребљавају као књижевни језик. Али не постоји, нити може постојати никакво лингвистичко питање међу Чесима и Словацима. Чехословачка има ту пеобичност што обухвата у својим границама знатне мањине, нарочито Немце. Поред Немаца, има велики проценат Маџара, нешто Пољака, и врло велики број Мало-Руса или Рутена у Словачкој, који су потпуно одвојени од оних из аутономне провинције, Карпатске Рутеније. Тај национални склоп државе изродио је