Просветни гласник

Положај Словена у Новој Европи

43

распру око тога да ли је Чехословачка једна национална држава, или држава која је састављена из више народа. Чеси бране прво гледиште, Немци и други оно друго. Врло често се та игра води са етнографском измишљотином да су Словаци народ потпуно различит од Чеха, и тако је створена импресија да држава једва да има у опште једноличну словенску већину. Ово је, ма како да се узме, аргуменат из ненаучничких политичких полемика против Чехословачке. Али један значајан факт остаје: да Чехословачка има велики број немачких мањина дуж немачке границе, и потребно је да те мањине држава придобије за себе. Првобитну чешку државу основали су Чеси, а међутим, данашња обновљена чехо-словачка држава заједничко је дело Чеха и Словака. Чешки Немци су и пре и после рата били против савезника, па и против стварања нове Републике; а у старо доба, кад је Чешка први пут заснована, Немаца још није ни било у том пределу. Чеси су доказали да су Немци били колонисти, и тако су утврдили факат да је Чешку основала данашња већина словенског народа и да је она живела као словенска држава; даље је доказано да су Немци увек признавали Чешко Краљевство, пошто су били задовољни једнаким правима која су им била призната. Истина је да у новије доба Немци нису признавали Чешкој континуитет или историјска „државна права" у Аустријском Царству; али, ма како се то узело, стварно у једно време они не признаваху то право. Проблем народности и језика до крајности је тешко решити. Он се.може овако формулисати: Како да се образује једна јединствена држава, то јест једно задовољавајуће политичко и административно јединство, и како да се доведе у хармонију политички централизам с том административноод аутономијом, коју би, кад би се могла усвојити, требало толико желети ? Чехо-Словачка има једно специално Министарство за Изједначење, које има као дужност да изједначи законодавство, пошто су чешке земље и даље задржале аустријско законодавство, док Словачка и Карпатска Рутенија још потпадају под мацарски зборник закона. У интернационалном погледу, Чехо-Словачка има своју сопствену специалну функцију, зато што је, у књижевном смислу речи, географско срце Европе. Она има заједничке политичке границе с Немачком и Аустријом, с Пољацима, Мало-Русима, и најзад с Маџарима. Од мањина које спадају под Чехо-Словачку, Немци, Маџари, Пољаци и МалоРуси чине саставне делове суседних држава (румунске мањине у Рутенији готово су безначајне, пошто представљају само неколико села.) Обновљена држава се налазила пред једним огромним културним проблемом у Словачкој и Рутенији, који је дошао као резултат владавине Маџара, који су сузбили свако национаЛно образовање и књи-