Просветни гласник

46

Просветни Гласник

волуцији, социалисти (марксисти и народни социалисти) имали су већину у влади. Али иза тог успеха, а нарочито после расцепа у социалистичким редовима под утицајем руског бољшевизма, утицај радничке и социалистичке демократије ослабио је. После социалистичке партије најјача је земљорадничка; а из овога се да утврдити факат да је Република пола индусгријска, пола земљорадничка. Револуција је такође појачала.и католичку партију, што је доказ да је хабзбуршко старање над црквом учинило самој цркви малу услугу. У последњем реду стоји партија народне демократије, која представља политичку организацију буржоазије, у којој интелектуалци сачињавају главни елеменат. Капитализам до сад-још није узео тако велике размере као на западу. 5. — Пољској предстоји таква иста задаћа на политичкој и административној унификацији. Пољску нацију су била изделила три њена противника, и у сваком делу — пруском, руском и аустријском важили су различити закони и обичаји. Међутим, на супрот томе, постојала је у свима деловима једна јака национална свест и жеља за уједињењем, појачавана револуционарном тенденцијом и напорима да се извојује независност у Наполеоново доба. Пољска има такође знатне мањине, али другог карактера него што су оне у Чехо-Словачкој. Доиста, ако се говори у опште, мора се нагласити да свако питање мањина и народности има свој нарочити карактер и задовољење, и мора се одвојено судити и решити према својим вредностима. Верски положај Пољске може се окарактерисати стањем да је на њеној данашњој територији просечно 60% становника католика, а осталих 40% је православне, протестантске и мојсијевске вере, или, ако се гледа на народност, Мало-Руси, Руси, Немци и др. Пољска се граничи на западу и на југу Немачком, Чехо-Словачком и Румунијом; на северу и истоку „Граничним државама", Литванијом и Летонском, затим Бело-Русијом и Украјином. Код тих суседа верско питање такође игра знатну улогу: Литванци су католици, Лети и Немци протестанти. Што се тиче односа с Немцима, треба напоменути да Пољаци имају као суседе само северне Немце, док се Чехо-Словачка граничи, како северним, тако и јужним Немцима, а Словенци и Хрвати само јужним. Разлика међу северним и јужним Немцима шала је у прошлости, а има још и данас, известан политички значај. Руси, Срби и Бугари немају Немце као суседе, ма да је, наравно, стара Русија, као држава, имала заједничку политичку границу с Пруско-Немачком и имала немачке колоније у својим сопственим земљама. Трудећи се да оценимо нове однчсе између Немаца и Пољака, морамо нотирати неке публикације, као што је књига Негтапп-а КоКгзсћке О/е ЛеиГзсће Ро1еп^геип(1зсћаћ, којом покушава да докаже да су односи између Немаца