Просветни гласник

Положај Словена у Новој Европи

-15

Чехо-Словачка показује једну огромну религиозну и црквену активност, и у том се разликује од осталих словенских народа, код којих се црквена заједница идентификовала с народношћу. Срби стављају православље на супрот Исламу и аустријском католицизму. Пољаци, као претежно католичка нација, у верском погледу су у противности с православљем и протестантизмом, па консеквентно томе и с Русима и Немцима. Русија и источно православље увек су ишли једно с другим. У Чешкој, Хуситизам и Братство представљали су националну цркву, док је само V 10 народа остала католичка. Политика насилног поновног преобраћаља у католицизам, коју су активно водили Хабзбурзи у периоди контра-реформације, стварно је оборена тек револуцијом 1918, и већ споменута „чехо-словачка црква" представља по свом програму један напор за реорганизацију првобнтне националне цркве. Национални карактер једне цркве, ма како се узело, није одређен једино бројем њених чланова, већ пре свега њиховим унутрашњим квалитетом. У Словачкој је лутеранска црква постала у неколико национална, противничка према маџарском калвинизму и званичном политичком злоупотребљавању католицизма. Чехо-Словачка има да се бори с врло тешким економским проблемима. Индустрија је у старој Аустрији била у многим гранама претежно чешка. Али пошто чешка држава има само 14 милиона становника, у односу према 51 у Аустро-Угарској, њена индустрија мора да тражи нове излазе, пошто је диспропорционално развијена за домаћа тржишта. Чехо-Словачка је, услед тога, у истом положају у ком се налазе западни народи, и природно је што тежи да управи свој извоз првенствено Истоку. Чехо-словачка земљорадња је достигла високи ступањ развитка и лако ће снабдети цело становништво у држави хлебом и месом. Држава је предузела једну велику аграрну реформу, зато што су и чешке земље, као и словачке и рутенске, биле земље великих поседа. Ти поседи потпуно одговарају аристократској организацији старе Аустро-Угарске и подјармљивању словенских народа од стране Немаца и Маџара. Нечовечна конфискација поседа у чешким земљама, која_ је пратила контра-реформацију, увећала је претерани аристократски утицај у земљи. Економско и политичко консолидовање изискује знатно усавршење саобраћаја. Пруге, које је Аустрија саградила само у интересу центара, Беча и Пеште, морају се умножити новим трансверсалним линијама, како би се спојиле разне провинције у Републици. Нарочита се пажња мора посветити рекама, првенствено Лаби, Дунаву и њиховим притокама. Канали за спајање такође су потребни. За економско развиће везано је и развиће политичких партија, а нарочито јачање социализма и земљорадничке странке. Одмах по ре-