Просветни гласник
Оцене и Прикази
59
не дељење као садржавање.) Заиста, неравномерно су подељена мишљења које је дељење деци теже за схватање (стр. 123). Г. Јовановић нагиње мишљењу да је теже право дељење. Г. Јовавовић при узимању задатака за дељење врло лепо полази од примера за множење, али ни на једном примеру из задатка за множење није извео и задатак правог дељења и задатак дељења као мерења, што наставник на часу треба да учини. Примери за оба дељења могли би се узимати на пригодним местима, а на стр. 145 пошло би се од задатка за множење са стр. 144 и том приликом ово детаљно расветлило. Ову напомену изазива још и став са стр. 137, који гласи: „Колико је недеља у 91 дан? Онолико недеља колико износи седмина (седми део) од 91, или колико се пута 7 садржи у 91, јер 1 недеља има 7 дана." Ово је задатак из дељења као мерења, где и дељеник (91 дан) и делитељ (7 дана) имају исто име, а количник 13 је неименован број. По природи задатка има се рећи да у 91 дан има 13 недеља. Не може се рећи да у 91 дан има онолико недеља колико износи седмина (седми део) од 91. Тражити седмину или седми део значи вршити право дељење, где може бити именован број само дељеник, а према томе ће и количник имати исто име. — А ако би се узело да у овоме задатку 91 буде неименован број, па се тражи његова седмина или седми део итд., онда би се скренуло с правога пута. Задатак из друштвеног рачуна на стр. 139 требало би заменити другим у смислу раније изнесених погодаба. У обрасцу предавања на стр. 157 налази се став: „ Извођене дефиниције сабирања и одузимања оставља се за доцније. (Најбоље код појимања писменог сабирања и одузимања у II разреду)." Ово је једно питање из области нових тежњи у настави Математике. Ово је питање и раније додиривано и о њему дискутовано, али је остало и даље спорно. Може се рећи да се сада већ скида са дневног реда у рачунској настави за основну школу, јер преовлађује мишљење да је то сувишно и за нижу средњу школу. Неће бити на одмет изнети шта је познати научник Анри Поенкаре о овоме делу Аритметике рекао: 1 ) Код целог броја нема се шта дефинисати; у замену дефинишу се обично рачунске радње с целим бројевима; ја мислим да ученици науче ове дефиниције напамет, не придајући им никаква смисла. Тоима два разлога: прво, оне им се задају сувише рано, кад њихов дух још не осећа потребу за то; затим, те дефиниције нису задовољавајуће с логичке тачке гледишта. За сабирање не може да се нађе добра де-
') Гласник Професорскош Друштва, књ. III, мај 1923, св. 5., стр. 205, у чланку „Математичке дефинидије и настава". Написао Анри Поенкаре. Превео с француског Д. Јевтић, професор.