Просветни гласник

78

Просветни Гласник

У главном, сматра се да увек има одступања од нормалнога када је реагирање на утиске неадекватно, претерано, када су емоције јаче но што би се могло очекивати од побуде и вредности објекта на који се односе. Потенцирано реагирање бива нарочито онда када се покрену они потиснути елементи у несвесном, који су усредсређени око наших најјачих нагона у један нарочити комплекс. Карл Јунг први је употребио ту реч комплекс, а Фројд је детаљно изложио постанак и неодољиви утицај тога важног емоционалног споја. фројд, пре свега, истиче изузетну важност и судбоносни утицај првих година детињства на сав познији живот. Од рођења па до навршених пет година од прилике, дете чини прве напоре да се прилагоди околини и своје понашање доведе некако у склад са оним што се захтева од њега. При томе се јављају прве јаче сметње непосредном задовољавању примитивних жудња, и први јачи конфликти у духу под утицајем забрана и притисака споља. Урођеној жељи за непосредним задовољством и избегавањем свега неугодног намећу се секундарне потребе одрицања, обзира, обавеза, итд., — у опште, све што старији изражавају речима: то смеш; то не смеш; то мораш. Јачина урођених диспозиција, васпитачка умешност старијих и спољашње прилике, то су три важна фактора који одлучују да ли ће они примитивни нагонски елементи бити сублимирани у интелектуалном и социалном правцу или већим делом потиснути у несвесно, где ће створити комплексе. Психоаналисти се не слажу у томе који инстинкт има доминантну улогу у стварању комплекса, и под каквим симболима се он јавља у свесном животу, ако, због цензуре, не може да се покаже немаскиран. По Фројду, све у нама гравитира око секса, и то још од најранијега детињства. Прва манифестација тога јесте жудња да се присвоји све што нас пријатно узбуђује и обећава задовољење; ту је секс идентичан са жудњом у опште, која увек изражава осећање недостатка. Већ то што у свету постоје два пола, указује на непотпуност и недовољност свакога посебно; отуд свако живо биће нагонски тражи да на неки начин употпуни себе. Ако је развијање правилно, ова примитивна жудња не сме да апсорбује сву енергију, било да је прикривена или да свесно утиче на вољу. У нормалним приликама и под разумним надзором старијих, та жудња се једним делом сублимира у интелектуалне и социалне тежње, а у правом своме виду испољава се и задовољ : ;ва се кад јој дође време. Под рђавим и једностраним утицајима споља, јављају се застоји и сметње у природном развитку: сублимирање изостаје, осећање недовољности и недостатка потенцирано је и упућено ономе што не треба да буде предмет такве жудње, па се зато крије. Резултат свега тога је или озбиљан поремећај, дакле психонеуроза, или настраност у понашању, отуђивање од људи, пот-