Просветни гласник

82

Просветни Гласник

столу писмо адресирано на Розу В. На питање ко се тако зове, одговорено му је да се служавка зове Роза, а у кући позната је као Дора, зато што се и његова сестра зове Роза. Он је тада помислио у себи: „Како су бедна та створења која не могу да задрже увек ни своје право име!" Кад је, затим, и сам дошао на то да прикаже своју болесницу под лажним именом, њему се, под утицајем догађаја уочи тога дана, непрестано наметало само име Дора. 2. Један старији брачни пар седа за вечеру. Госпођа пати од стомака, и зато одржава строгу диету; господин је здрав, и њему доносе печење. Пошто на столу нема слачице, муж замоли жену да му је донесе. Она устаје, отвура орман, и враћа се носећи у руци малу стаклену бочицу са капљицама за стомак, у место дебеле порцеланске посуде са слачицом. Ова „случајност" била је врло добро мотивисана тим што је госпођу стално мучила мисао на њену стомачну болест. 3. Неки лекар из Цириха желео је да проведе своје слободно време код куће у миру; али осећао се обавезним да баш тога дана посети некога у Луцерну. Колебајући се дуго између пријатности да остане код куће и неугодне дужности да оде у посету, реши се, најпосле, да ипак отпутује. На станици Голдау требало је прећи у други воз. Очекујући сигнал за улазак, лекар се занимао читањем натписа испред пруга, колико да му прође време и да не мисли на непријатну посету. — Кад је ушао у воз, покуша да се разоноди лектиром. Долази, потом, кондуктер, и на његово запрепашћење, опомиње га да му карта гласи за Луцерн, а тај воз враћа се у Цирих, одакле је он управо стигао у Голдау. 4. Господин X. Г. налази се у санаторију, и за време ручка показује необичну љубазност и услужност према једној старијој девојци за истим столом. На то она мало заједљиво примећује кжо пре тога није њој била додељена та ретка срећа да га упозна као љубазног и услужног. Господин X. Г. разуме алузију, пошто је раније сву ту пажњу указивао некој другој, млађој госпођици. У току даљег разговора њему је непријатно што га његова сусетка мора више пута опомињати да је не зове именом те млађе госпођице, на коју је извесно љубоморна. Он се, истина, извињава, и желео би да избегне грешку, али мисли му се и нехотице отимају за млађом, док са старијом разговара. 5. Господин и госпођа X. оду на излет изван града, и тамо им се придруже два господина, са којима се брзо спријатеље. Један од њих био је раније у врло интимним односима са госпођом, али муж о томе ништа не зна. При повратку, оба господина прате брачни пар до куће. Пред капијом, госпођа се најпре љубазно опрости са једним господином, затим онога другог, свога бившег љубавника, узе под руку, па онда хтеде да се поздрави и са својим мужем. Он, међутим,