Просветни гласник

100

Просветни Гласник

колико их има, сваки кеш. прстом показати. Ако дете само броји до 4, то није доста: код сваког броја мора показати одговарајући комад новца. Ако дете одмах каже не бројећи прстом неки број, па био он тачан или погрешан, то се не може примити, мора се тражити да броји прстима. Дете мора одмах новац избројати; опит се не понавља; свака погрешка се рачуна као неуспех. Од детета се тражи само да броји, а не и да сабира (5, 10, 15, 20 пара). Ми данас петпарце не бисмо могли употребити, јер су деци непознати. Место тога могло би се покушати са динарима, односно крунама. Није сигурно да ће се на овај начин постићи исти успех, јер дете показује много мање интереса за папирни него за метални новац. ђ) Бројати 13 петпараца (6 година) Поступак је сличан као и горе. Петпарци се поређају један поред другог — па се детету каже: Изброј ове петпарце и кажи колико их има. Дете сад мора знати да броји до 13; кад год каже неки број, мора прстом показати одговарајући петпарац. Ни једна погрешка при бројању није дозвољена. Не сме се ни један комад прескочити, нити два пута бројати. с) Бројати 3 петпарца и 3 десетпарца (7 година) На сто се поређају три комада по пет пара и три комада по десет пара, па се детету каже: Изброј овај новац и кажи колико ту свега има. И овде дете мора прстом показивати новац за време бројања. Ни једна погрешка није дозвољена. Бројање не сме трајати дуже од 10 секунди, иначе тест важи као нерешен. Дете може бројати и 1, 2, 3, 5, 7, 9, или 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, бројећи код сваког десетпарца два пута. Оба су начина тачна и морају се примити. Пошто ми сада немамо дводинарки, морали бисмо бројати три пута по једну и три пуга по две круне. Тамо где израз круна деци није довољно познат, требало би га претходно објаснити. И овде, разуме се, важи оно што је малочас речено о употреби папирног новца. с1) Вратити „кусур" од 1 динара (9 година) Б. С. препоручују да се овом тесту да изглед игре. Дете је трговац, а експериментатор је купац. Затим дете поређа кутије које су биле употребљене за ређање тежина, то је његова „роба", па му се онда да „каса", која се састоји из довољно ситног и крупног новца. Од детета се сад купи једна кутија за 20 пара, па му се да један динар и каже: Ево ти новца, дај ми „кусур". Даље се ништа не говори док се новац не добије, нарочито би погрешно било питати;