Просветни гласник

102

Просветни Гласник

комад. А сад пробај! Ако приметимо да дете не зна шта треба да ради, понови му се цео задатак још једном, али му се не смеју дати никаква детаљнија упутства; ако оклева, можемо га подстаћи на рад, али му ништа више не објашњавати. Не сме се детету допустити да један троугао окрене на другу страну; ако то учини, игра почиње изнова. Време извођења је 30 секунди; ако дете после овог времена није још готово, рад се прекине, а тест важи као нерешен. За све време рада испитивач не сме никако изразом лица или иначе показати да дете добро или погрешно ради. Једино се још може на крају гштати: Јеси ли готов ? Је ли то добро ? 13. Разликовати пре и после подне (6 година) Ако се испитивање врши пре подне, онда се пита — не сувише брзо: — Је ли сад пре подне или после подне; ако се ради после подне, пита се: Је ли сад после подне или пре подне ? Ово обртање питања потребно је зато што деца која не знају шта да кажу, обично понове последњу реч. Не постављати ни овде никаква помоћна питања и задовољити се само сасвим тачним одговорима. 14. Дефиуиције (6, 9 и 12 година) а) Дефиниције ствари по њиховој употреби (6 година) Дете се пита: Виљушка? ; сто ? Шта је то ? ' столица ? I коњ ? мама ? Бобертаг и неки амерички психолози су с правом место речи мама увели реч војник. Могу се у главном разликовати три врсте дечјих одговора на постављена питања: 1. Просто понављање речи коју треба дефинисати, показивање мимиком и ћутање. Примери: „Шта је виљушка ? — То је виљушка". 2. Дефинисање према томе чему дотични предмет служи. 3. Више дефиниције — помоћу вишег појма (§епиз ргохјтит) и посебне ознаке (с1Шегеп1:Ја зресШса). Од деце од шест година се тражи да могу ствари дефинисати према њиховој употреби. Као примере добрих дефиниција у овом смислу Б. С. наводе,Коњ: То је оно што вуче кола, што трчи, што се на њему јаше. Виљушка: Оно чиме се једе; њом се једе. Сто: на њему се једе; на њега се мећу тањири. Столица: на њој се седи. Мама: Она негује малу децу.