Просветни гласник

108

Просветни Гласник

Још изразитије поставља национално - дидактички крајњи циљ ОЈе1псћ бсћаТег у 11. (трећем послератном) издању своје раширене ШеН§езсћ1сћ(е с1ег МеигеИ (1922). У основици свих нових настојања историографије лежи тежња коју је формулисао Сћ. V. 1^ап§1оЈ5, који иначе није представник научне него учене синтезе (по класификацији Беровој у његовој /.а буп(ћезе ћ/8{ог1дие, Рапз 1911, стр. 14), тј. организације аналитичног рада и скупљања резултата. Та формула гласи: Знати није ништа. Треба разумети 1 ). Тумачење је према том стављено као битан захтев за историографију. Док се може рећи за најстарији реферирајући, аналско-кроничарски начин писања историје, да се преживео, то се не може рећи ни о једном од три остала главна смера историографије^). Циљеви најстаријег од ових, прагматично-поучног, постављају се, како видесмо, поново после рата. Генетско-еволуциона историографија још највише одговара општим захтевима који се стављају на историјску науку, и има највише поклоника. Она је и у најлакшем положају, јер приказује развитак историјских појава и одговара на питање како, а не на питање зашто. Прагматични смер се потискује од генетског и тешко да ће покушаји да се поново оживи тај прагматични смер довести до каквих трајних резултата. То је невероватно и због тога што практичне циљеве тога смера настоји да задовољи на много широј основи најновији социолошки начин писања историје. Овај настоји да установи законе историјског развитка, који се онда могу употребити за тумачење свих појава, у свима срединама и временима. Из њих би се могао да повуче практичан закључак, без нарочитог специалног проучавања као у прагматичној историографији, за сваки поједини случај. Шта више, овај смер, у крајњим консеквенцијама, води и до тако далеког практичног циља да се на основу њега куша не само унапред одредити општи ток историје као у марксистичком, материалистичком схватању историје, него се покушавају предсказати и будући догађаји на основу годишњих статистика. 3 ) Да су силе које делују у људском друштву и сувише многобројне и комплициране, и да је немогуће све их упознати и нарочито измерити по смеру и снази, као и сазнати баш ону једну од безброј мо-

') Ић1зГо1ге аиХ1Х е 81ес1е, у (ЈиезИопз Л'ћ151о1ге е( с1'еп5е^петеп(, 1902, с. 234. С/. Н.е\>ие с1е 5уп1ћ. ћ1з(., с1е:. 1902, V, с. 374—378. По Беру ор. сх(:., с. 20 аци. 2 ) В иди о тој класификацији метода: \УПћ. Ваиег, Е1п/ићгип§ 1п Лаз 8{исИит Лег Ое&сШсШе. Тиђт^е , 1921, стр. 146- 151. 3 ) Тсћ. 51готег-Р!е1'сћепћасћ, 1Уа$ Ш №еИ%е$сћић1е ? 1919. И^аз 1919. По XV. Ваиег-у, сп. д., стр. 35. 4