Просветни гласник

Тежње савремене историографије

107

Идеја о равнотежи сила проведена у пракси најпре међу талијанским државама Средњега века, примењена је у европској политици почетком Новога века на централни проблем система европских држава: на талијански проблем, да после постане основица за политику проширеног европског система, и најзад светског система држава. Слом империалистичких тежња за превлашћу једне државе у светској политици у великим Наполеоновим ратовима и у великом Светском рату, донео је победу идеје о равнотежи сила у светском систему држава, у општој интернационалној политици великих светских држава. По својој склоности за класификацију и системизирање, Немци почињу и у овом раду да све више преносе тежиште на ту формалну страну периодизирања историје и на истраживање правилности и реда, по којем се ређају појаве у историји (у духовном, уметничком, политичком животу, итд.). Тако се особито радо вентилира питање о цезури између Средњег и Новог века, и истиче мисао да би требало учинити те цезуре у 13. и 17. веку 1 ). Карактеристична су у том погледу излагања В. Фогела 2 ). Он поставља као темељ за периодизирање идеју да карактер једном добу даје главна политичка, верска, каткада и културна тежња водећих народних слојева. Тој тежњи дају потицај поглавито потребе и нагони доњих слојева народних, али је шире и модифицирају: теорија и литерарно-филозофска рефлексија. Ликовна уметност прати владајући взрски и политички правац као израз његов, има, дакле, за историчара више илустративно значење, каткада и хеуристичну вредност. Али, уметност иде уједно и за својом иманентном логиком развитка свога стила :; ). С тога становишта, он налази у западном европском културном подручју објективну поделу на тристагодишње ритмичне кружне оптицаје тих владајућих тежња (КћуШгтбсће КгеЈзШиЈе с1ег иПНепзпсћШп^еп). И тако дели Фогел историју на осам тридесетгодишњих периода, почевши од 600 г. пре Хр. Интерес немачке историографије новијега времена за тај проблем показује како би та струја могла посве да застрани на поље формалистичног системизирања и периодизирања историје, и, у колико хоће да пронађе неку механичку правилност развоја у ритмима са тачно одређеним бројем година, оставља терен науке. Навео сам као најтипичнији пример Винделбанда да илустрирам тежње немачке послератне научне историографије на подручју опште историје.

Ј ) Упор. Н. Зрап^епћегј?, 01е РепоЛеп Лег ]Ме11%езсћ1сћ1е, Н 1$ гог . Хеизсћг., 127 Вс1., 1. Не!1.

2 ) \У. Уо§е1, Обег Аеп %ћу1ћтиз ип §езсћ1сћ(Исћеп ^ебеп с1ез абепИапЛ. Еигора, Шз1ог. 2еНзсћг., 129 В<1, 1. Не(1., стр. 1—68.

3 ) У сп. д., стр. 21.