Просветни гласник

Оцене и Прикази

123

ОЦЕНЕ И ПРИКАВИ

Ог. Ш. А. 1^ау, 01е Та1$сћи1е. Данас када је скоро читав свет спопала нека чудна просветношколска грозница, па људи час маштају о „новим" школама, час о „експерименталној" школи, час о \Уегк$сћи1е, час о АгкеИзсћик, час о Ргос1ик1ш8сћи1е, час о Всо1е зиг 1а гпезиге, час о 1)о1пц-Зсћоо1, час о овој или оној Уегзисћ$5сћи1е, час о VЕсо1е аспче, час о Ргојес(-5сћоо1, час о 1апс1егг1ећип§5ћете, час о Саз.ча (1е1 ВатШт, час о Ва1(оп Р1ап 5сћоо1, итд., мислим да неће бити на одмет ако нашим просветним људима обратим пажњу на једно дело које даје историјски и научнопедагошки поглед на школску реформу која се обазире и на природу и на културу. То дело носи овај наслов: Ог. XV. А. 1^ау, Б1е Та1зсћи1е: Ете №ћЈГ ипс! КиИиг§ета55е 5сћи1гек>гт; Еејргј§, 2јск!е1с11:, 1921, 227. Овај је приказ просто неопходан, јер се и код нас налази веома спремних и даровитих школских људи који или олакоузимају и Д-р Лаја и његова дела, или га пак дижу у небо у правцима за које ни сам Д-р Лај не би марио. Да би колико толико обавестио нашу просветнбшколску јавност о апсолутној и релативној вредности Лајевих дела, ја сам још поодавно исписао низ чланака под овим насловима: 1. Радна школа Д-ра В. А. Лаја; 2. Педагошко основно начело Д-ра В. А. Лаја; 3. Историјски поглед на педагошке радове Д-ра В. А. Лаја; 4. Значење Д-ра Лаја по педагоге теоретичаре и практичаре; 5. Лајева методика природне историје; 6. Лајева проучавања идеационих типова; 7. Лајево проучавање пластичке уметности у деце; 8. Лајеви ортографски експерименти; 9. Лајеви експерименти у рачунству; и 10. Приказ Лајевог најновијег дела: Уо1к5егг1ећип§. Ови радови су делом већ обелодањени, а остали ће доћи на ред у своје време. Но од свих Лајових дела за наше прилике најважније је 01е ТаГ$сћи1е ; ово дело требало би да угледа света и у нашем руву. И Лај увиђа потребу реформе у садањем систему васпитања. Садањи систем не само да није неад^екватан, већ је он позитивно погубан по здравље и благостање дететово. Чим деца ступе на школски праг, она су у опасности да развију различите болести које су карактеристичне школској деци; она се више не развијају нормално у узрасту и тежини тела, она постају кратковида и одају навику муцања. Ђак који је даровит у школи често пута није кадар да покаже своју способност у животу пошто напусти школске клупе, а ђак који се сматраше као глупав и неспособан за школу, постиже част и славу