Просветни гласник

134

Просветнм Гласник

добрих примера и највише критике. За наше питомце у Француској је једина опасност та што су остављени сами себи, па не траже примере где треба да их траже, но тамо где не треба. И Србин, и Југословенин (овај последњи још више но први) наклоњени су да иду за новим, и кад ново очито не ваља, само зато што је ново. Многа је добра снага на тај начин изгубљена. Немци су, поред даровитих сликара пуних знања, имали велики број залуталих, извитоперених „младих" сликара, од којих је највећи део очевидно на рђавом путу; оскудица у интелигенцији, у укусу, главни је узрок таквом стању ствари. Италијани су, укупно узевши, површни, лаки, гипки, окретни; они су такви већ тридесетину година, и у књижевности. Нема у њих данас оне дубоке озбиљности, оне искрености у циљу, од којих живи права и велика уметност, и које народи имају само кад напорно иду високим и праведним циљевима. Ретроспективне изложбе ранијих италијанских сликара XIX века на овој истој Изложби показују разлику између ранијих нараштаја и нараштаја од последњих деценија. Шпанци и Енглези су на овој Изложби били слабији. Мађари су изостали од других, али имају и добрих уметника; уметност се у њих негује и држава је помаже. Бар је тако било досада. Југословенског одељења није било на Изложби. Потписани држи да је то штета. Ми имамо уметника чији би пробрани радови доста добро изгледали на међународним изложбама. Увек то чини добар утисак кад на таквим изложбама човек види засебно одељење некога, ма и мањег народа. И Белгијанци и Холанђани су, наравно, имали своје павиљоне, који су, све укупно узевши, чинили добар утисак. Од Холанђана је Тороп велики уметник, и извесно је допринео добром гласу своје отаџбине. И уметници који изложбу походе, и критичари домаћи и страни, и посетиоци изложбе, понесу са собом те добре утиске, и глас дотичнога народа шири се, јача, и диже. То је поштена пропаганда, врло корисна, и шта више потребна. Што се не објави, то као и да не постоји. У нас се довољно не схвата корист од поштене пропаганде, и потписани мисли да је то једини узрок што се, на штету народних интереса, на њу обраћа тако мало пажње. Са чисто техничког гледишта, потписани је и овога пута констатовао да су тачност, и друго, сигурност обраде, одлике сваког вишег уметничког дела. Није на овој изложби било ниједног дела вишега реда да се није одликовало тим двема особинама, и ниједног уметника чија вредност није стајала у правој размери с тим особинама. Потписани је најпажљивије, и не жалећи труда, посматрао хиљаде изложених дела, да испита тачност те своје раније учињене опаске. Чак је један од најглавнијих разлога за његову жељу да ту изложбу походи био