Просветни гласник

XIII а међународна изложба уметности у Венецији

135

тај, да ту своју још раније учињену опаску провери на великом броју врло добрих, добрих, средњих и слабих дела каква се на оваквим изложбама налазе једновремено сакупљена. И резултат његова испитивања је био, да ту своју опаску може несумњиво сматрати као проверену. Из тога се изводи закључак — с нарочитом применом на наше прилике — да треба ученицима уметности омогућити, а по потреби приморати их, да савесно савладају оно што се зове „занат" у уметности, „знање", потпуно сигурно знање у егзекуцији уметничког дела. То зависи од школе у којој се ученици уче, од помоћи коју држава хоће да јој да, од надзора који Министарство Просвете (и посебице његово Уметничко одељење) хоће и уме да води над школом, над њенин уређењем и наставом. Где је „занат" добро изучен, ту је одмах и опасност мања да ће наш ученик и питомац за уметност ударити странпутицом. Странпутицом ударају они међу њима који нису савладали технику своје уметности, и зато траже оно што је лакше, — ону врсту уметности у којој се успех добија олако хотимичном оригиналношћу, настраношћу, и одбацивањем баш оних особина које су кроз векове бележиле најбоља уметничка дела свих народа. Остало што би потписани имао да каже тражи опширније образложење и наћи ће прикладније место у опширном мемоару. Овде нека је украгко напоменуто да: 1. Успех активног рада уметничког у нашој земљи зависи од њене пасивне уметничке културе. Активни умегник излази из своје средине, и наставља тамо где престаје уметнички укус и уметничко осећање његове средине. ГТотребно је и ову дизати, да би ниво са којега млади ученик уметности полази био виши, и да би тако, за исто време рада, и с истим природним даром, тај млади уметник могао отићи дал>е и више. И ако је наша земља данас у тешким финансијским приликама, треба наћи и за уметност финансијских средстава. Треба помагати и уметнике и васпитавати публику уметнички. Била би врло велика заблуда ако би се мислило да је уметност, као што се то чешће чује у нашој земљи, луксуз. Што год шири душевни хоризонт народа, ш го год поправља његов укус, додаје напретку и додаје срећи народа, и диже народ међу другим народима. Укус је најфинија од свих особина, и претпоставља читав низ високих душевних и интелектуалних способности, које су после и на другим пољима од користи. Уметност је једно од најбољих средстава помоћу којих се постиже укус у том вишем и ширем смислу. 2. Посебних начина на које се уметничка активност и уметнички укус нашега народа могу подићи, има више. Остављајући излагање тих начина за шири мемоар, потписани је слободан обратити вам, Господине Министре, пажњу само на један од тих начина, који је везан са наставом уметности у гимназијама. То је начин који је потписанн из-