Просветни гласник

136

Просветни Гласник

ложио у свом Извештају, као ваш изасланик на испиту зрелости, још ' године 1912, и који, према гоме, овде није потребно поново излагати. Нека је само напоменуто да је од тога доба директор Париске Консерваторије предлагао тај исти начин за васпитање музичког укуса, и да је његов предлог наишао на велико одобравање код стручњака. Потписани је, међутим, предлагао тај начин не само за наставу музике у гимназијама, но и за наставу цртања. 3. Треба омогућити онима који се баве уметношћу да с времена на време походе велике, важне, најважније уметничке изложбе на страни. У нашој земљи није засада могућно пратити развој уметности, као што је, бар у много већој мери, могућно пратити развој књижевности. Од тога трпи научни рад оних који се стручно баве уметношћу. Али, осим тога, од тога трпи и практични развој наше уметности. Наши питомци и млади уметници шаљу се на страну, и они тамо дођу у додир с најновијим модама у уметности. Они обично њих и приме, па било да те најновије моде значе напредак или назадак у уметности. Уметнички критичари, естетичари, људи који се стручно баве уметношћу, не могу имати правилан суд о тим новим уметничким манифестацијама ако их нису познали на извору. Подражавања наших младих уметника не могу им дати праву слику тих манифестација. Не само зато што су радови тих младих уметника само подражавања, но и с тога што су ти радови најчешће само једнострана подражавања, подражавања једног јединог правца, поред којега, тамо на извору, има и других праваца. Ти правци могу бити здравији и виши од оног једног коме наши уметници подражавају. Уметнички критичари, међутим, нису у стању дати увек, и с потпуном компетенцијом, свој суд о избору једног или другог правца, зато што сами нису били у могућности да се на лицу места, на извору, познаду са правим и целокупним стањем ствари. Зато је потписани био слободан, прошле јесени, молити Министарство Просвете за гтомоћ која би му омогућила посету Млетачке изложбе, тринаесте по реду, али прве после рата. Пре рата, он је скоро све остале Међународне млетачке изложбе походио о свом трошку, о својој плати, и поред тога Међународне изложбе које су приређиване у Минхену, као и годишње изложбе у другим средиштима Западне Европе. Он је, опет о својој плати^ прошао скоро целу Европу, од Лондона до Атине, и од Неапоља до Петрограда. То није било лако ни пре рата; после рата, с приходима које данас имају државни чиновници, то је потлуно немогуће. Штета је отуда врло велика, и лично за оне који се баве уметношћу, и у погледу њиховог утицаја на правац који уметничка производња узима у нашој земљи. Потписани је врло захвалан Министарству Просвете на помоћи коју му је ово јесенас указало; али он жели начелно да изнесе и под-